Izvor: VOA, 18.Nov.2016, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćen potencijal Srbije u "zelenoj" energiji
U Srbiji se od 2013. do kraja 2017. godine sprovodi projekat "Razvoj održivog tržišta bioenergije", koju sprovode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Tim povodom je danas u Beogradu održana konferencija o bioenergiji. Toplane u Srbiji su uglavnom na lignit ili mazut, električna energija se dominantno proizvodi iz fosilnih goriva, a cilj Srbije je da posle 2020. godine više od 20 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora, izjavio je danas savetnik premijera Srbije za poljoprivredu Dragan Glamočić. Na skupu o bioenergiji, on je rekao da Srbija ima ogroman potencijal kada je reč o biomasi, u poljoprivredi i šumarskom sektoru, ali to nije iskorišćeno u punoj meri: "Mi smo imali promene Zakona o zemljištu, oko koga se velika polemika vodila u javnosti. Ali niko nije obratio pažnju da je tamo bio jedan izuzetno dobar član vezan za proizvodnju biomase, gde je omogućeno da na zemljištu, koga nažalost u Srbiji ima jako puno, desetine hiljada hektara, koje nisu korišćene u prošlosti – sada može da se izda po početnoj ceni nula dinara. U zavisnosti od zainteresovanih strana, po početnoj ceni nula, na 30 godina." Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman je istakao da njegova zemlja podržava Srbiju u prelasku na zelenu energiju i korišćenje obnovljivih izvora. Ditman je podsetio da je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ od 2000. godine u Srbiju investirala, kroz različite programe dobre uprave, infrastrukture, energetike i živitne sredine, skoro 1,6 milijardi evra: "Srbija postaje lider u regionu u korišćenju biomase i Srbija može da posluži kao primer ostaim zemljama u podršci naporima za održivu upotrebu obnovljivih izvora." Državni sekretar Ministarstva životne sredine, zaštite klime i energetskog sektora pokrajine Baden Virtemberg Andre Bauman je napomenuo da su pred Nemačkom dva velika izazova – smanjenje gasova staklene bašte i zatvaranje nuklearnih elektrana do 2022. godine. Ciljevi Nemačke su i da se do 2050. godine uštedi 50 odsto energije, da se 80 odsto koristi energija iz obnovljivih izvora i da se emisija gasova staklne bašte smanji za 90 odsto, dodao je Bauman.
