Izvor: Politika, 16.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne bledi slika logora Lora
Projekcija filma Denisa Cvetičanina „Mučenici” o stradanju crnogorskih logoraša, protekla bez ljudi iz vlasti
Nikšić –Rodbina i prijatelji poginulih Nikšićana i stradalnika iz drugih mesta Crne Gore bili su juče u prilicida na „Sceni 213” vide dokumentarni film o Lori pod nazivom „Mučenici” autora Denisa Cvetičanina. U sali, nažalost, nije bilo ljudi iz vlasti, upravo onih koji su početkom devedesetih poslali poziv tim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mladim ljudima da u to vreme brane otadžbinu.
Uz rodbinu stradalih bili su članovi udruženja boraca iz Nikšića i Podgorice, bivši zatočenici Lore i drugih hrvatskih zatvora Vukan Kovač, predstavnik Udruženja logoraša Istočne Hercegovine, Strahinja Živak, bivši logoraš i predstavnik Centra za istraživanje ratnih zločina, čovek koji je u minulom ratu bio zarobljen i mučen i kome su Muslimani i Hrvatina zverski način ubili dva sina. Potresne priče iz Lore kazivao je i Damjan Tripković, koji, kako reče, još oseća posledice zloglasne Lore, ali i drugih kazamata.
– Još su mi pred očima scene zločina, dželati,ubijanja i ponižavanja. Ne mogu da zaboravim kada su u moju ćeliju ubacili trojicu rezervista iz Nikšića. Bili su u modricama i u krvi. Jednom od njih izvadili su oko. Video sam i druge isečene i mučene. Bio je to pakao –potresno je svedočio Damjan Tripković.
Rodbini poginulih, borcima poslednjeg rata i njihovim prijateljima koji su nakon prikazivanja filma učestvovali na tribini „Za istinu i pravdu”, koju su organizovali Udruženje boraca ratova od 1990. Crne Gore i Udruženje logoraša iz Istočne Hercegovine, obratili su se i Borislav Hamović i Veso Deretić, takođe logoraši.
Strahinja Živak je proveo u zatvoru u Sarajevu 30 meseci. Pričao je o najtežem trenutku u životu koji mu se dogodio u vremenu dok je bio u zatočeništvu.
–Bio sam u ćeliji kada su mi saopštili da su mi dva sina ubili Muslimani i Hrvati. Zakleo sam se Bogu da ga neću moliti za svoju smrt, već da ostanem živ kako bih svedočio o zločinima. Danas tugujem i pišem, svestan da živimo u vremenu u kome se do istine sporo dolazi. Ovaj i drugi filmovi, kao i knjige, otvoriće oči onima koji su žmurili nad sudbinom srpskog naroda – rekao je Živak.
On se skupu obratio i pitanjem: zašto se skriva istina o srpskim žrtvama, iznoseći podatak da je pre Srebrenice broj ubijenih Srba iznosio 10.200, a posle nje više od 3.000 što dovoljno govori ko je žrtva, a ko dželat. Od 8.000 stradalnika u Srebrenici, na prvim narednim izborima glasalo je njih hiljadu, rekao je Živak.
–Crnogorski mediji uveliko pričaju o zatvoru Morinju, prave se reportaže, a tamo nije ubijen nijedan čovek. U Lori je zverski mučeno i ubijeno više od 70 ljudi, među kojima je bilo i građana Crne Gore. Nećemo dozvoliti da istina ne bude otkrivena, naćićemo načina da ona bude prikazana –poručio je Radan Nikolić, predsednik crnogorskog Udruženja boraca ratova od 1990. godine.
On je istakao da će u ovoj godini biti realizovan projekat „Ratni veterani kao zagovarači mira”.
Kada je reč o stradanju crnogorskih rezervista, 14 pripadnika nikšićko-šavničke grupe posle izmeštanja sa mesta zločina i najmanje tri premeštanja na druge lokacije, pronađeni su posmrtni ostaci na teritoriji BiH u periodu od 1993. do 2006. godine. Mesta masakra, likvidacije i put kostiju crnogorskih rezervista su od Lore, preko Kupresa, Duvna, Mostara, Čapljine do Trebinja. Zbog pasivnog odnosa crnogorskih državnih organa nepoznato je kada će se zvanična Crna Gora obratiti BiH sa zahtevom da se povede istraga o torturi nad šestoricom pripadnika nikšićko-šavničke grupe u aprilu 1992. godine, okolnostima prekopavanja i pronalaženja posmrtnih ostataka 14 ubijenih. Reč je o Dušanu Baroviću, Luki Adziću, Luki Gazivodi, Borivoju Zirojeviću, Ranku Vujoviću, Dragomanu Dokniću, Draganu Jakovljeviću, Pavlu Popoviću, Milošu Peunoviću, Ratku Simoviću, Neđeljku Jankoviću, Miljanu Šušiću, Radivoju Petkoviću i Radomiru Vuliću.
Autor filma „Mučenici” Denis Cvetičanin rekao je da namerava da snimi još jedan dokumentarni film pod nazivom „Jauk” o sudbini Strahinje Živaka, čija su dva sina na najsvirepiji način ubijena. Poručio je da će se na filmskoj traci naći i priča o stradanjima crnogorskih rezervista i dočeka njihovih posmrtnih ostataka u Nikšić.
R. Vukićević
[objavljeno: 17/03/2008]
