Izvor: Politika, Beta, 20.Nov.2009, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navijači bez teksta, kad igra reprezentacija BiH
Ni jedan od do sada predloženih tekstova ne zadovoljava ukus političara, pa Bosna i Hercegovina već desetak godina nema stihove koji prate državnu himnu
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Bosna i Hercegovina je jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja u svetu koja desetak godina ima muziku, ali ne i tekst himne, a kako stvari trenutno stoje teško je prognozirati da li će ga, i kada, imati, s obzirom na činjenicu da odabrani tekst himne nije po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukusu svih političara, pa je zbog toga pao u parlamentarnoj proceduri. Naime, zakon o tekstu himne podržali su u prvom čitanju poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, a odbacili delegati iz reda srpskog naroda u Domu naroda, zato što smatraju da je ponuđeni tekst „previše bezbojan”.
„Priča o tekstu himne BiH, praktično, završena je, parlamentarna procedura iskorišćena je u ovom slučaju. U zemlji kakva je Bosna i Hercegovina nikada se i neće moći napisati tekst himne kojim će biti zadovoljni predstavnici sva tri konstitutivna naroda”, kaže Slavko Jovičić, poslanik u Parlamentu BiH i jedan od članova Komisije za izbor teksta himne. On, kao jedan od dokaza ovoj tvrdnji, navodi reagovanje sarajevskog akademika i poznatog književnika Abdulaha Sidrana na njegov predlog, na jednoj od sednica komisije, da se u tekst himne unese i reč sloga. Sidran je to, tvrdi Jovičić, „apriori odbacio, uz obrazloženje da ga to asocira na poznatu srpsku izreku 'Samo sloga Srbina spasava'. Za bošnjačke članove komisije bio je neprihvatljiv i Jovičićev predlog da se u tekst himne, kao regije, uvrste Bosna, Hercegovina i Krajina, jer i to ih, kako su obrazložili, „automatski asocira na tri entiteta, odnosno na savez suverenih regija”.
Zamenik predsedavajućeg Doma Naroda Parlamentarne skupštine BiH Dušanka Majkić, takođe, smatra da je priča o tekstu himne BiH završena i da „zemlji koja je podeljena po svim šavovima nije ni potrebna himna”. Ona sugeriše da to što je tekst himne izbačen iz parlamentarne procedure ne treba doživljavati kao nešto što je spektakularno, jer su i „daleko važniji dogovori u ovoj zemlji propali”. Tekst, prema njenim rečima, „nije imao elemente kohezije, ne pobuđuje bilo kakve emocije, to nije svečana pesma”, ali u njemu, isto tako, „ne postoji nijedna reč koja je uvredljiva, ili tendenciozna”. Međutim, „BiH političari u ovom trenutku ne treba da se bave tekstom himne, jer imaju preča posla, trebalo bi prvo da se potrude i da izgrade međusobno poverenje, da poboljšaju odnose među narodima”.
Predsednik Komisije za izbor teksta himne Hilmo Neimarlija za neuspeo pokušaj usvajanja teksta, uslovno rečeno, okrivljuje upravo Majkićevu, jer smatra da je njena tvrdnja da „nije vreme za himnu” uticala na odluku srpskih delegata. On napominje da je „cela procedura oko izbora teksta bila potpuno regularna” i da „ponuđeni tekst himne, ni po čemu, nije sporan za Srbe”, a kakva će biti njegova daljnja sudbina, on o tome ne želi da govori. Prema zakonu sporni tekst bi, ukoliko se o tome postigne dogovor, mogao biti ponovo vraćen u parlamentarnu proceduru, ali tek nakon što prođe šest meseci.
Na konkurs za izbor teksta himne stiglo je 339 predloga iz BiH i nekih drugih zemalja. U parlamentarnu proceduru Komisija je uputila tekst koji je nastao spajanjem tekstova dva autora: Dušana Šestića i Benjamina Isovića.
Davor Kovačević
[objavljeno: 20/11/2009]
