Izvor: Press, 25.Okt.2012, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naredna godina biće bolja za sve
Optimisti Predstavnici Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH listom očekuju bolje ekonomske rezultate u odnosu na prethodne godine
Čelnici ministarstava finansija i centralnih banaka regiona očekuju da će u 2013. Srbija, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina ostvariti bolje ekonomske rezultate nego u godinama za nama.
Sa Samita ministara finansija i guvernera, održanog juče u Miločeru, predstavnici finansijskih institucija otkrivaju za Press koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ključne prednosti i mane privreda u regionu.
Crna Gora: Blagi rast
Ministar finansija Crne Gore Milorad Katnić kaže da procene pokazuju da će crnogorska privreda zabeležiti blagi rast u narednoj godini, kao i da će priliv investicija biti dobar.
- Biće otvoreno još novih radnih mesta, a kroz dalje strukturne reforme i unapređenje poslovnog ambijenta smanjićemo troškove poslovanja. Neophodno je da ojačamo institucije i administraciju kako bi usluge države bile efikasnije - kaže za Press Katnić i podseća da je Crna Gora zakoračila u pregovore sa EU, postala članica Svetske trgovinske organizacije, a uskoro će i Severnoatlantske alijanse.
Još četiri teške godine
Učesnici jučerašnjeg panela „Finansijska budućnost regiona" smatraju da će i naredne četiri godine za zemlje regiona biti teške, a da se već 2013. može očekivati ozbiljna kriza poverenja i kriza ne samo u javnim finansijama, nego i u bankarskom sektoru država regiona.
- To je politički okvir koji nam donosistabilnost. Naši ključni problemi su nelikvidnost privrede, visoka potrošnja javnog sektora i niska kreditna aktivnost. Kada se podvuče crta, Crna Gora je prešla težak put. Bila je jedna od najsiromašnijih zemalja u bivšoj Jugoslaviji, a sada, posle Slovenije i Hrvatske, ima najviši nivo dohotka po glavi stanovnika. Imamo stopu nezaposlenosti među najnižim u regionu - ponosan je Katnić.
Makedonija: Novi ulagači
Maja Kadijevska Vojnovik, viceguverner Narodne banke Makedonije, navodi da tamošnja vlada planira da privuče investitore u što većem broju, što će pokrenuti privredu.
- Makedonija ima najmanji javni dug u regionu od 30 odsto BDP-a. Budžetski deficit je nizak i iznosi oko 2,5 odsto, monetarna politika je oprezna, a bankarski sistem stabilan. Glavni faktor rasta u 2013. biće još veći priliv ulaganja - kaže za Press Kadijevska Vojnovik.
BiH: Velika nezaposlenost
Radomir Božić, viceguverner Centralne banke BiH, po sopstvenom proceni je umereni optimista, pa očekuje da će 2013. biti bolja od ove godine.
- Bilo koji rast u 2013. znači napredak. BiH, nažalost, ima nizak nivo konkurentnosti i veliku nazaposlenost, a valja popraviti i poslovni ambijent. Ipak, to znači da ima puno prostora da nosioci ekonomske politike unaprede regulativu, jer ni druge zemlje regiona nisu u mnogo boljoj poziciji - tvrdi Božić za Press.
Srbija: Ukidanje barijera
Predstavnik Srbije na Samitu Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, najavljuje niži budžetski deficit, rast ekonomije od dva odsto i početak reformi u javnom sektoru.
- Javne finansije Srbije ne mogu biti u gorem stanju, jer će 2012. biti upamćena kao najgora godina javnih finansija. Želimo da ekonomiju stabilizujemo i ukinemo barijere koje opterećuju ulaganja, rešimo probleme građevinskog zemljišta, dozvola i mnogobrojnih poreza - kaže Senić.
On dodaje da je veoma važno da Vlada održi ovaj tempo i rešava probleme brzo i efikasno.
- Naravno da uvek može bolje, ali Srbiju vidim kao jednu od ključnih ekonomija regiona. Srbija možda trenutno, u odnosu na druge zemlje, jeste u zlatnoj sredini. Međutim, ne mislim da je sredina uvek zlatna. Verujem da moramo da idemo i iznad toga - zaključuje Senić.
Kring: Akcize stabilan prihod
Stalan dijalog ministara finansija zemalja u regionu zapadnog Balkana neophodan je za približavanje akciznoj politici u EU, sprečavanje nelegalne trgovine cigaretama i jedini je put ka osiguranju stabilnih budžetskih prihoda, izjavio je potpredsednik kompanije „Japan tobako internešenel" za zapadni Balkan Kristijan Kring. On je rekao da će, kako se zemlje zapadnog Balkana budu približavale EU, morati svoju akciznu politiku da usklade sa evropskim standardima.
