Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naplata ratne štete od pre šezdesetak godina
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – "Mi kojima je fašistički okupator oteo ili uništio materijalna dobra pre više od 62 godine još uvek tavorimo na marginama društva koje nas tretira kao trećerazredne građane", zavapila je na konferenciji za novinare Helena Peček, predsednica Udruženja materijalnih žrtava okupatora iz Drugog svetskog rata. Grupa ljudi, okupljenih oko Pečekove, dokazuje da im prethodna država Jugoslavija – iako je ratna šteta krajem rata bila uredno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popisana i od poraženih snaga uglavnom i naplaćena – nikada nije isplatila potraživanja.
Udruženje nije u nedoumici ko danas treba da plati štetu nastalu pre više od šest decenija – to je nova država, naslednica bivše Jugoslavije, zato članovi traže da se obeštećenje materijalne ratne štete uključi u zakon o zaključku vraćanja podržavljene imovine.
Zato pozivaju vladu premijera Janeza Janše da podstakne rad međuresorne radne grupe koja je osnovana 2005. a koju vodi ministar pravosuđa Lovro Šturm. Udruženje je nezadovoljno što se stvari u vezi sa isplatom odštete ne miču s mesta već godinu i po dana, pa strahuju da se nije već "izduvala politička volja za konačno rešenje ovog problema".
Poslednja im je nada zaštitnica ljudskih prava Zdenka Čebašek-Travnik, jer se ona srčano zalaže za ubrzano rešavanje njihovog problema. U Sloveniji je u početku bilo oko 150.000 oštećenih po ovom osnovu, a sada je u udruženju svega 1.100 članova, opominje Pečekova, razočarana što su njeni sledbenici bili zaboravljeni prilikom pisanja svih tranzicionih ratnih i poratnih zakona. Podseća da svrha popisa posle 1945. nije bila puki registar počinjene štete, već da se šteta plati, posebno što svi oštećeni imaju odluke o oceni ratne štete, obaška što su dokumenti dostupni i u arhivima.
U slučaju da je vlast smetnula s uma, Pečekova ističe da ratna šteta ne zastareva i da se pravo na refundaciju prenosi na potomke, zahvaljujući pravu nasleđivanja. Prava meta zahteva udruženja jeste bivša država s obzirom na to da je SFRJ "po okončanju rata uspela da naplati štetu od okupatorskih država, bar delimično, ali novac nikada nije isplatila pravim žrtvama". Naprotiv, Jugoslavija je odštetu tada nacionalizovala i upotrebila za izgradnju infrastrukture i fabrika. Pa ako današnja slovenačka država, kao sukcesor prethodne, prodaje poslednje ostatke državne imovine u kojoj se "krije i nacionalizovana ratna šteta", onda članovi udruženja ne nameravaju da propuste zadnji voz da im dužnik (država) isplati što im pripada, inače će "Slovenija kao pravna naslednica Jugoslavije po drugi put otuđiti ratnu štetu, umesto da je isplati oštećenima".
Potpredsednica udruženja Bojana Mozetič ne traži ništa drugo nego da službena Ljubljana ispoštuje 14. član ustava. "Ako se država nije brinula gde će štrpnuti za denacionalizirance, žrtve ratnog nasilja, optante pa čak i Austrijance – koje je bio dužan da isplati Beč – onda neka nađe pošteno rešenje i za nas, materijalne žrtve Drugog svetskog rata", zaključuje Mozetičeva. Ponavlja da ona ne traži "ništa tuđe, već samo ono što ova država mora da vrati jer je to isto maznula bivša država (SFRJ), izbegavši da ratni plen i ratnu štetu pošteno razdeli oštećenima".
Kako se ne bi ponovila situacija sa prvoboračkim penzijama, udruženje sugeriše državnim činovnicima da ratnu štetu isplate samo onima koji mogu da predoče odgovarajuće dokumente, odnosno dokaze, čime bi se sprečile malverzacije "uz pomoć naknadnih svedoka". Imaju primedbe i na predloženi tekst zakona o zaključku vraćanja podržavljene imovine jer, ovako kako je sročen, proizilazi da će biti moguće imovinu vraćati čak i saradnicima okupatora iako im je ta bila valjano oduzeta, a štetu su bile dužne da nadoknade matice – Austrija i Italija.
Svoja čemerna pojedinačna iskustva novinarima su posebno predstavili vremešni članovi udruženja koji su tokom rata ostali bez čitavog imetka, dok su njihove porodice bile prognane. Uprkos činjenici da već decenijama raspolažu odlukom o razrezu ratne odštete, "ni jedna država nije učinila napor da istu isplati i vrati, već su novac nezakonito zadržavale, iako su oštećeni posle rata morali da krenu od nule, i sve grade nanovo".
[objavljeno: ]
