Izvor: Politika, 02.Jul.2010, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nakon Bugojna nije niko više siguran
Dževad Galijašević, ekspert za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, kaže da je vehabizam postao regionalni problem
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 1. jula – Tužilaštvo BiH zatražilo je danas od Suda BiH određivanje pritvora za pet osoba koje su osumnjičene da su učestvovale u terorističkom napadu na Policijsku stanicu u Bugojnu. Istraga u „slučaju” Bugojno nije završena, policijska akcija nastavlja se, potvrdila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je „Politici” Selma Hećimović, viši stručni saradnik za odnose sa javnošću u Tužilaštvu BiH.
Nezvanično saznajemo da se u grupi koja je predata tužilaštvu nalaze Haris Čaušević i Naser Palismanović, prvi je osumnjičen za aktiviranje eksplozivne naprave velike razorne moći, što je i priznao tokom kriminalističke obrade, a drugi za organizovanje terorističkog napada u kojem je ubijen policajac Tarik Ljubuškić, teže, ili lakše ranjeno šest ljudi i pričinjena neprocenjiva materijalna šteta.
I dok policija nastavlja da radi svoj posao bosanskohercegovačka javnost nastavlja da živi u strahu, građani Bugojna prvenstveno, od kojih se mnogi pitaju „ko je sledeći” i da li smo „svi Tarik Ljubuškić”. Istovremeno sa svih strana stižu osude i upozorenja da bi napad na policijsku stanicu, koji je imao sve karakteristike terorističkog akta, „mogao BiH koštati bezviznog režima”.
Član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Dževad Galijašević u razgovoru za naš list ističe da nakon onoga što se dogodilo u Bugojnu niko nije više siguran, „ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u čitavom regionu”, jer je, kaže on, „konstituisanje radikalnog vehabijskog pokreta u BiH završeno i sada nastupaju akcije”.
Galijašević tvrdi da vehabije deluju i van granica BiH, da imaju svoje ekspoziture i svoje ljude i u Sandžaku, jer radi se o „jednom sistemu koji je izgrađen u BiH i kojem je dopušteno da se organizuje kao međunarodni, da pokriva nekoliko država” i otuda je sasvim jasno da će „njihove akcije imati međunarodni značaj i da će koordinirano biti i izvođene na taj način”.
„Dopušteno im je da se organizuju, naoružavaju, radikalno islamistički povezuju sa svim terorističkim mrežama, dakle oni su stvorili sistem da izvode terorističke akcije u regionu, u celoj EU, to je sistem koji ima novac, međunarodnu islamsku podršku i on radi sa jednom ciljnom grupom, odnosno kritičnom grupom od 100.000 ljudi”, naglašava naš sagovornik.
Čelnici bezbednosno-obaveštajnih struktura u BiH još uvek se uzdržavaju od davanja nekih konkretnijih izjava, iako priznaju da su im izvršioci napada u Bugojnu od ranije poznati kao pripadnici kriminogenih struktura.
„Osoba koja je direktno odgovorna za napad od ranije je poznata policiji, reč je o čoveku koji ima ’podebeo’ dosije povezan sa vehabijama”, izjavio je medijima ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović.
Njegov zamenik Mijo Krešić potvrdio je da je Haris Čaušević, zvani Oks, tokom ispitivanja priznao da je teroristički akt odgovor na pritvaranje Rijada Rustempašića i vođenje postupka protiv njega na Sudu BiH. Inače, Rustempašić je predvodnik grupe selefija, s kojom je, navodno, bio povezan i Čaušević, protiv koje se vodi sudski postupak zbog sumnje da su „planirali terorističke napade na više objekata u BiH”.
Sarajevski mediji izveštavaju da bi motiv napada na policijsku stanicu mogla biti i muslimanska verska manifestacija „Ajvatovica” koju su trebalo da obezbeđuju i bugojanski policajci, a koju „pojedini pripadnici selefijskog pokreta doživljavaju kao nešto što je izvan okvira izvornog islama i što, po njihovoj šerijatskoj školi, nije ispravno”.
Pojedini političari iz Republike Srpske, poput Slobodana Šarabe, koji je i zamenik predsedavajućeg Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost, upućuju zamerke na račun prvih ljudi u bezbednosno-obaveštajnim strukturama jer su, kako kažu, isuviše neozbiljno shvatili pretnje koje je Čaušević, kao pripadnik radikalne grupe vehabija, javno iznosio u medijima. Na svom „fejsbuk” profilu Čaušević je stavio svoju sliku na kojoj piše da se „Alah sprema za pobedu”.
Dževad Galijašević procenjuje da motiv za terorističke akcije mogu biti i lokalni razlozi, kao što je to „suđenje Rustempašiću, Bektaševićima, ili nekom drugom”, ali prednost daje globalnim razlozima.
„To u suštini znači kažnjavanje licemerne politike BiH koja na jednoj strani omogućava izgradnju tog sistema, a na drugoj glasa za uvođenje sankcija Iranu, koja donosi odluku o slanju svoje vojske u Avganistan, Irak, koja tamo radi sve ono što radikalni islamisti smatraju neprijateljskim činom”, kaže on i tvrdi da je „terorističkom napadu u Bugojnu prethodilo rasturanje Ministarstva bezbednosti BiH”.
„Prvo je desetkovano ovo ministarstvo, pa je onda izvedena akcija. Zbog montirane afere, i to od strane susedne države, smenjen je pomoćnik ministra za borbu protiv terorizma Vjekoslav Vuković, a uklonjen je i zamenik ministra bezbednosti BiH Mijo Krešić, jedini čovek koji se razume u bezbednost i koji je postavljen na mesto direktora još uvek nepostojeće agencije za borbu protiv korupcije”, naglašava Galijašević.
On smatra da je suština problema i u (ne)funkcionisanju sistema bezbednosti, u „postojanju 11 potpuno nezavisnih policijskih uprava u Federaciji BiH”, naspram kojih je „Federalna uprava koja ima koordinirajuću ulogu, ali ne i kapacitete i ljudstvo”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 02.04.2010.
