Izvor: Politika, 30.Jul.2010, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalne manjine u BiH nisu ustavna kategorija
Označavanje nacionalnih manjina u ustavima kao „ostali” pruža priliku za razne političke manipulacije, kojima se Ukrajincima, Romima, Slovencima, Italijanima... onemogućava da dobiju mesta u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, upozorava predsednik Saveza nacionalnih manjina Republike Srpske Stevo Havreljuk
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 30. jula – Nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini nisu ustavna kategorija i zbog toga smo, pogotovo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkom životu, potpuno marginalizovani, kazao je „Politici” predsednik Saveza nacionalnih manjina Republike Srpske Stevo Havreljuk. „BiH je dejtonskim ustavom definisana kao država tri konstitutivna naroda – Srba, Hrvata i Bošnjaka – a za nacionalne manjine je upotrebljen termin ’ostali’, što je za nas uvredljivo”, istakao je naš sagovornik.
„Označavanje nacionalnih manjina kao ’ostali’ pruža priliku za razne manipulacije. Na primer, omogućava Bošnjaku da se izjasni kao Bosanac i da na osnovu toga dobije mesto u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, koje bi, inače, pripalo predstavniku nacionalnih manjina”, objašnjava Havreljuk, koji je inače Ukrajinac.
„Mi ćemo – kada se bude menjao Ustav BiH – tražiti da se odrednica ’ostali’ zameni terminom nacionalne manjine i da se one nabroje. Iduće godine, na popisu, izjasnićemo se kao Ukrajinci, Romi, Slovenci... a ne kao ’ostali’. Osim toga, tražićemo da se poveća i broj delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i da u njemu budu i naši predstavnici, koji bi bili birani na naš predlog a ne na predlog političkih partija. U prilog našem zahtevu ide i odluka Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, koji je presudio da su ustavne odredbe o izboru članova Predsedništva BiH diskriminatorske, jer nam ne dozvoljavaju da se kandidujemo za ovu funkciju”, navodi Havreljuk.
„Nažalost, odluka Evropskog suda za ljudska prava nije sprovedena zbog toga što stranke iz Federacije BiH, prvenstveno bošnjačke, žele radikalne ustavne promene. Mi to ne podržavamo i ne želimo da produbimo političke nesporazume među predstavnicima tri konstitutivna naroda”, naglašava Havreljuk.
Prema njegovoj oceni, stanje u ovoj oblasti se, ipak, malo poboljšalo, jer u Veću naroda Republike Srpske postoji i Dom naroda Parlamenta Federacije BiH, postoje i klubovi ostalih. Pri republičkoj Narodnoj skupštini i Parlamentarnoj skupštini BiH formirani su saveti nacionalnih manjina. „Uz to, izmenama Izbornog zakona dobili smo garantovana mesta za predstavnike nacionalnih manjina u opštinskim i gradskim skupštinama u kojima nacionalne manjine čine tri odsto stanovništva”, kazao je Havreljuk.
Govoreći o pomoći Savezu nacionalnih manjina, on je rekao da je zadovoljan odnosom grada Banjaluke i njenog gradonačelnika Dragoljuba Davidovića. „Od grada smo dobili prostorije i grad plaća naše režijske troškove, a finansira i rad našeg Kulturno-umetničkog društva ’Taras Ševčenko’. Mi tražimo da nas Republika Srpska sistemski finansira, a ne samo prema projektima. Nadležni treba da nam pomognu da zaštitimo i negujemo naše kulturne, verske i nacionalne specifičnosti i da nam pruže veću podršku prilikom zapošljavanja, učešću u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Mi prihvatamo Republiku Srpsku kao svoju domovinu, ali se ne odričemo svoje pradomovine”, rekao ja naš sabesednik.
„Svesni smo da pre nego što mi ostvarimo svoja prava moramo sačekati da tri naroda reše međusobne odnose. Mi želimo da nam vlasti u BiH jasno kažu da smo im potrebni i da nam precizno odrede okvir u kojem možemo da ostvarimo svoja prava”, poručio je Stevo Havreljuk.
Boro Marić
objavljeno: 31/07/2010
