Izvor: Radio Slobodna Evropa, 16.Feb.2015, 15:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Morava kalemarima „odnela“ milione evra

Tokom tri prošlogodišnje poplave, kalemari loznih kalemova i voćnih sadnica iz opštine Trstenik pretrpeli su štetu od skoro 200 miliona dinara.

Prema procenama proizvođača uništeno je više od 80 odsto ovogodišnje proizvodnje, zbog čega je ozbiljno ugrožen izvoz, ali i plasman na domaćem tržištu.

Poljoprivrednici očekuju pomoć države i Evropske unije, kako bi obnovili proizvodnju od koje žive oni i njihove porodice.

Nakon ogromnih šteta izazvanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << poplavama biće potrebno mnogo novca, kako bi se u narednih nekoliko godina obnovio prošlogodišnji nivo proizvodnje, što ćče bez pomoći države i Evropske unije biti veoma teško.

Kalemar Miomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika kaže da su mu poplave uništile polovinu od 100.000 loznih kalemova i voćnih sadnica zbog čega je pretrpeo štetu od više desetina hiljada evra.

„Prepolovljen mi je broj voćnih sadnica, a šteta na loznim kalemovima negde je bila totalna, a u proseku je oko 80 odsto. U normalnim uslovima i normalnoj godini imao bih 50.000 kalemova više, što po prosečnoj ceni od 40 centi iznosi 20.000 evra. Pored toga, imao sam velike štete i na voćnim sadnicama na kojima sam izgubio oko 40.000 evra. Kada se sve sabere, mislim da je moje domaćinstvo pretrpelo štetu od oko 60.000 evra“, kaže Milićević.

I njegov kolega Radisav Milanović iz sela Velika Drenova ističe da je zbog poplava i vremenskih neprilika, kao i ostali proizvođači iz ovog kraja, pretrpeo ogromnu štetu, a zbog uništenog sadnog materijala ugroženi su i izvozni poslovi.

„Stradalo mi je oko 10.000 višanja koje je voda odnela čija je cena od 15 do 18 centi. Nastradali su mi i lozni kalemovi čija je cena oko 10 centi. Međutim tu postoji još jedan problem koji je mnogo veći. I pored sveih tih šteta koje su nastale zbog poplava, sada se javlja problem jer ljudi nisu stigli da pooru površine na kojima se kalemi sade. Taj sadni materijal se u najvećem delu izvozi u Rusiju, a jedan deo ide u Makedoniju i na domaće tržište. Međutim, zbog nemogućnosti da na vreme pripremimo zemlju za sadnju kalemova veoma je diskutabilno koliko će ove godine moći da se izveze. Lozni kalemovi i voćne sadnice uništene su u obimu od oko 80 odsto, a i ovo što je preostalo pitanje je kada i da li može da se proda i kada može da se naplati“, priča Milanović.

Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik kaže za Radio Slobodna Evropa da su se proizvođači loznih kalemova i voćnih sadnica iz sela oko Trstenika i do sada teško borili sa konkurencijom na svetskom tržištu, jer za razliku od država u okruženju u Srbiji se kalemarstvo ne subvencioniše.

Nakon prošlogodišnjih šteta sada će im taj posao biti još teži.

„Na žalost, naši kalemari se godinama bore sa konkurencijom na tržištu bez ikakve podrške i subvencija države, pokušavajući da plasiraju svoje proizvode u zemlji i inostranstvu. Sve zemlje iz regiona - Makedonija, Crna Gora i Bosna daju podsticaje za proizvodnju lozno sadnog materijala, ali naša država to ne čini. Zbog toga naši kalemari sada podižu zasade u Makedoniji kako bi ostvarili podsticaje i mogli da budu konkurentni na evropskom tržištu“, kaže Aleksić.

Zbog svega toga, iz godine u godinu izvoz kalemova iz Srbije je sve manji, a uvoz sve veći. Iako se u Srbiji podstiče podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda, država veće subvencije daje za uvozne nego za domaće sadnice.

Naš sagovornik kaže da kalemarstvo u Srbiji još uvek nije prepoznato kao razvojna šansa i podseća na vremena kada se u ovom kraju proizvodilo oko 70 miliona sadnica.

„Osamdesetih godina prošlog veka proizvodnja loznog sadnog materijala u Opštini Trstenik bila na nivou od 60 do 70 miliona sadnica godišnje, a danas je to svedeno na svega četiri do pet miliona. Poređenja radi, prihod od loznih sadnica, osamdesetih godina bio je na nivou prihoda ’Prve petoletke’, koja je tada zapošljavala 15.000 radnika“, podseća Aleksić.

I Miomir Milićević potvrđuje da se nekada od proizvodnje i prodaje kalemova veoma dobro živelo i da je okolina Trstenika bila svojevrsni centar loznih kalemova i voćnih sadnica bivše Jugoslavije. Proizvođači su tada bili bogati ljudi. Sada su se vremena promenila. Tržište se samanjilo, a sve češće ih pogađaju i vremenske nepogode.

„Najviše smo izvozili za tadašnji Sovjetski Savez, a naše kalemove najviše je sadila Ukrajina, baš krimska oblast, južni delovi Rusije i Azarbejdžan. Tada smo kalemove i sadnice prodavali i u svim republikama bivše Jugoslavije. U Bosni za vinogorja oko Mostara, u celoj Makedoniji, u Hrvatskoj i u primorju i u Slavoniji...“, seća se Milićević starih dobrih vremena.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...