Izvor: Politika, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morača glavni energetski izvor
Podgorica – Na reci Morači biće izgrađene elektrane bez prevođenja vode iz Tare, precizirano je u Strategiji razvoja energetike Crne Gore do 2025. godine koju je krajem prošle nedelje trebalo da razmatra Vlada, ali je, iz za sada nepoznatih razloga, sednica odložena. Nezvanično saznajemo da je do odlaganja došlo zbog sve većeg pritiska i neslaganja sa strategijom velikog dela stručne javnosti i nevladinog sektora.
Ovim dokumentom predviđeno je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukupne investicije za izgradnju novih velikih elektrana iznose 839 miliona evra, ali se nigde ne pominje izgradnja HE Boka, koju su nedavno najavili crnogorski mediji.
Centrale na Morači trebalo bi da imaju ukupnu snagu od 238,4 megavata i godišnje proizvode 693,7 miliona kilovat-sati, dok će Komarnica sa 168 megavata, kako je predviđeno, davati 231,8 miliona kilovat-časova struje. Uz plan da proizvodnja u drugom bloku TE Pljevlja počne 2011. godine, predviđena je i mogućnost izgradnje TE Berane, ukoliko se pokaže da bi ona bila ekonomski isplativa.
Ulaganja u termoelektrane procenjena su na 274 miliona evra.
Ovakvu energetsku politiku osudio je deo stručne javnosti i nevladin sektor, a direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović ističe da bi usvajanje strategije razvoja energetike značilo pobedu energetskog lobija "koji već ostvaruje milionske profite, iako međunarodne organizacije ukazuju da bi njena primena rezultirala višim cenama struje za domaćinstva".
"Strategija je, kao i prostorni plan Crne Gore, lista želja energetskih lobija, koja nije zasnovana na pouzdanim podacima, već daje rešenja zanemarujući građanske i interese ekološke i turističke države Crne Gore", kaže Ćalovićeva. "Dokument koji se Vlada sprema da usvoji ne može se smatrati strategijom, jer ne sadrži osnovne informacije neophodne za usvajanje odluka."
Na Nacrt strategije primedbe je imala i Evropska agencija za rekonstrukciju, čiji su stručnjaci konstatovali da planirana izgradnja hidrocentrala može da rezultira višim tarifama za krajnje potrošače u odnosu na druge.
"Strategija ne sadrži analizu budućih iznosa cena i mogućih uticaja različitih scenarija izgradnje na njihov nivo, tako da bude politički i socijalno prihvatljiv. U tom dokumentu se i ne pominje socijalna politika, niti se daju bilo kakve projekcije načina na koji će se domaćinstva, posebno najsiromašnija, zaštititi od novih cenovnih šokova", ocenjeno je u Agenciji.
Zanimljivo je da se u Strategiji ne pominje koliko će se često menjati tarife za domaćinstva, niti koliko će to uticati na platežnu moć građana, ali ni to koje će tarife određivati Regulatorna agencija za energetiku, a koje tržište. Ne razmatra se ni mogućnost subvencija koje se sada daju Kombinatu aluminijuma i Željezari kao najvećim potrošačima, iako se strategija usvaja za period do kraja 2025. godine, a niža cena električne energije za KAP važi do 2010.
"U Ministarstvu za ekonomski razvoj su ili zaboravili da KAP, koji troši 44 odsto ukupne električne energije, postoji, ili se njegovom vlasniku na mala vrata omogućava produženje subvencija i nakon isteka ugovorenog roka", navodi Vanja Ćalović.
Ona podseća da bi se izgradnjom hidroelektrana predviđenih strategijom, struja, umesto Elektroprivredi, plaćala privatnim vlasnicima, i to po višoj ceni nego do sada, a zauzvrat bi bio uništen kanjon Morače i znatno povećan rizik od podrhtavanja tla i domino efekta rušenja celog sistema, u slučaju pucanja jedne od planiranih brana.
"Želimo da verujemo da će se iste snage koje su bile protiv prodaje Termoelektrane vlasniku KAP-a i sada usuditi da zaustave usvajanje dokumenta čija bi realizacija mogla da ima pogubne posledice, ne samo po ovu, već i po buduće generacije", konstatovala je Ćalovićeva.
Direktorka MANS-a tvrdi da u ovoj organizaciji veruju da Vlada nije pod potpunom kontrolom lobija i da "većina njenih članova neće aminovati planove energetskog lobija koji već sada, samo po osnovu prodaje električne energije Elektroprivredi, godišnje prihoduje više od 70 miliona evra, na račun građana i male privrede".
Izgradnjom brana na Morači bio bi ugrožen i manastir Morača koji se nalazi na levoj strani obale ove reke. Naime, Udruženje za zaštitu i odbranu ovog manastira ističe da bi izgradnjom elektrana na Morači nivo vode bio na dva metra ispod njegovih temelja.
[objavljeno: ]
