Izvor: Politika, 25.Jun.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionske kazne za nepovučene kredite
Bosna i Hercegovina od 2004. godine platila oko 33 miliona konvertibilnih maraka jer nije preuzela odobrene pozajmice
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 24. jun – Međunarodne institucije i komercijalne banke odobrile su Bosni i Hercegovini stotine miliona evra kreditnih i bespovratnih sredstava koje ona nije povukla i zato plaća kazne milionske vrednosti. Zamenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović tvrdi da je od 2004. godine do danas „nečija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nesposobnost” poreske obveznike koštala, ni manje ni više, 33 miliona maraka. Samo u prošloj godini, kaže on, na ime penala na nepovučena sredstva plaćeno je 3,6 miliona konvertibilnih maraka.
„Na konto raznoraznih infrastrukturnih projekata entitetima i resornim ministarstvima, jer država se nije zaduživala, odobreni su krediti čija vrednost dostiže iznos od milijardu i po maraka. Najviše smo se zadužili kod Svetske banke, potom Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Saudijskog fonda”, objašnjava Kasumović i procenjuje da strani krediti „leže” u bankama samo zato što je „neko” požurio da ih uzme, a da prethodno nije obezbedio potrebnu dokumentaciju i kvalitetne programe kako bi mogao da „uđe” u posao.
Osim toga, dodaje on, onaj ko je potpisivao kredite morao je računati na situaciju koju trenutno imamo, jer u „svakom kreditnom zaduženju, svejedno od koje institucije se uzima kredit, precizno je navedeno da se plaćaju kaznene kamate na odobrena, a neutrošena sredstva”.
Jedan od kredita na koji BiH, uz redovnu kamatu, plaća i penale jeste, na primer, kredit za izgradnju autoputa na Koridoru 5-C, vredan 348 miliona maraka. U prošloj godini samo na ovaj kredit plaćeno je 1.327.000 maraka kazne, dok je za nepovlačenje 135 miliona maraka, odobrenih za projekat „Železnice-2”, prošlogodišnja kazna iznosila oko 630.000, koliko je otprilike iznosila i kazna za nepovlačenje nešto više od 94 miliona maraka dobivenih na konto projekta rekonstrukcije puteva.
Analitičari upozoravaju da situacija sa svetskim kreditima „dokazuje koliko je BiH neuređena zemlja” u kojoj se ne zna šta ko radi i ko je zašta odgovoran, što „daje i lošu sliku u svetu”.
Međutim, da ovakva i slična upozorenja ne dotiču „neefikasnu i neodgovornu BiH vlast” dokaz je činjenica da se ona i dalje olako zadužuje i to, kako tvrdi zamenik ministra finansija i trezora, „prvenstveno za finansiranje preglomaznog i preskupog državnog aparata”. Trenutni spoljni dug BiH iznosi 5,5 milijardi maraka, oko milijardu i po, prema rečima našeg sagovornika, „pojela” je administracija, zapravo otišlo je na finansiranje više od 200 ministarstava, plate ministara i savetnika, parlamentaraca i državnih službenika.
I dok na jednoj strani stoje krediti čiju „ležarinu” plaćaju građani, a na drugoj projekti čija bi realizacija omogućila zapošljavanje na stotine od ukupno oko pola miliona nezaposlenih u BiH, dotle na trećoj strani, aktuelni vlastodršci očekuju od Međunarodnog monetarnog fonda i četvrtu tranšu u iznosu od „spasonosnih” 400 miliona maraka.
Fuad Kasumović upozorava da se „ovaj kredit mora vratiti u roku od pet godina, odnosno tri, jer su dva grejs perioda već istekla”, ali ne zna „ni kako, ni iz kojih sredstava”, jer „dolazi 2011. u kojoj ćemo morati, takođe, dizati kredite s obzirom na činjenicu da imamo višemilionske dubioze”.
Trenutna finansijska pozicija BiH, prema nekim stručnim procenama, pomalo podseća na „sudbinu” Grčke kojoj je kumovala, između ostalog, „prevelika zaduženost, glomazna administracija i ogromna socijalna davanja”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 25.06.2010.
