Izvor: Politika, 10.Jul.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionima evra leče duševnu bol
Medijima se ne piše dobro ukoliko sudovi usvoje sve tužbe, jer će listovi „Monitor” „Vijesti” i „Dan” morati da plate oko 13 miliona evra kazni „za klevete i duševne bolove”
Podgorica – Crnogorski listovi – „Vijesti”, „Monitor” i „Dan” moraće, verovatno, da plate oko 13 miliona evra, nadoknade „za klevete i duševne bolove” zbog čega je američka organizacija „Fridom haus” ocenila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u godišnjoj publikaciji „Države u tranziciji”, da je pravosuđe u Crnoj Gori nazadovalo i zbog toga „što sudije izriču visoke kazne medijima”.
Organizacija „Fridom haus” podseća da je u prošloj godini „ostalo nekoliko nerešenih slučajeva nasilja nad novinarima”, a da su „sudovi protiv medija izricali visoke novčane kazne po tužbama za klevetu”.
„Bez promene zvaničnih stavova prema nasilju nad novinarima ili kleveti, uz opasnost da bi zakonodavne promene mogle omogućiti vraćanje kontrole vlasti nad medijima, rejting Crne Gore za nezavisne medije ostaje na prošlogodišnjem 3,75”, konstatuje „Fridom haus”.
Na ovakvu ocenu javno je reagovala predsednik Vrhovnog suda Crne Gore, Vesna Medenica koja je ocenila da je „Fridom haus” koristio „netačne podatke za svoj izvještaj” i da „ne može komentarisati sudske odluke o visokim kaznama protiv novinara”.
Pomenutim medijima se ne piše dobro ukoliko sudovi usvoje sve tužbe, jer će nedeljnik „Monitor” i dnevnici „Vijesti” i „Dan” morati da plate oko 13 miliona evra kazni „za klevete i duševne bolove”.
Ove medijske kuće već su isplatile nekoliko desetina hiljada nadoknade „za duševne bolove”, dok je „Monitor” po istom osnovu trenutno „dužan” oko 300.000 evra, dnevnik „Vijesti” oko 12 miliona evra, a „Dan” oko 300.000 evra .
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamaberg o presudama novinskim kućama u Crnoj Gori izneo je ocenu da ne može biti slobode informisanja „u uslovima u kojima se visokim novčanim iznosima kažnjava kleveta”.
„Ako se izriču novčane kazne, one bi trebalo da budu na razumnom nivou. Savet Evrope na tome insistira. U protivnom, može da dođe do uništavanja medija zbog bankrotstva”, ocenio je on.
Ekonomski i medijski analitičari tvrde da su zahtevi za astronomskim sudskim kaznama, pre svega „motivisani ekonomskim uništenjem i gašenjem nezavisnih medija” sa ciljem da se „utera strah u kosti novinarima i njihovim urednicima” čime bi shvatili kako nije pametno objaviti bilo šta što nije po volji političkih moćnika.
Da neće ići lako novinskim kućama sa crnogorskom vlašću potvrđuje i činjenica da je početkom prošle nedelje vladajuća koalicija – Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija, odbila da u dnevni red sednice parlamenta uvrsti predlog Pokreta za promene rezolucije o zaštiti javne reči, kojom bi „parlament iskazao zabrinutost zbog sve češćih neprimerno visokih osuda za naknadu štete, koje svojom neodmerenošću dovode u pitanje slobodu izražavanja i predstavljaju pritisak na novinare”.
Često se može u Crnoj Gori čuti ocena da je za to delom kriv i Zakon o medijima, ali se izgleda ovaj akt dovoljno i studiozno nikada nije iščitao, jer u njemu piše „da Crna Gora obezbeđuje i jamči slobodu informisanja na nivou standarda koji su sadržani u međunarodnim dokumentima”.
Kritika politike i političara predstavlja suštinu demokratskog društva i pravo na slobodu govora i izražavanja uživa punu zaštitu Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Da li je tako i u Crnoj Gori?
Novica Đurić
--------------------------------------------------------
Đukanovićeve „boli” od milion evra
Većinu tužbi protiv navedenih listova podneli su ljudi bliski premijeru Milu Đukanoviću: Veselin Barović, Stanko Subotić, Aco Đukanović" Sam Đukanović je prošle godine tužio dnevnik „Vijesti” i tražio odštetu od milion evra, potom Željezara 10 miliona, zatim Safet Kalić zahteva 50.000, Vesko Barović 100.000, Zoran Sekulić 200.000, a Milika Čeko-Dačević 130.000 evra.
„Vijesti” su do sada platile ili će nakon pravosnažnosti presuda platiti najmanje 102.244 evra. U toku su u prvoj instanci procesi gde „oštećeni”, ne računajući premijera i Željezaru, potražuju ukupno 1.110.000 evra.
[objavljeno: 11/07/2009]
