Izvor: Politika, Tanjug, 25.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion građana BiH živi na minama
Najugroženija područja su Unsko-sanski i Tuzlanski kanton, te linija razgraničenja između Republike Srpske i Brčkog i Tuzle
Sarajevo – Strategija protivminskog delovanja, koju je u aprilu ove godine doneo Savet ministara BiH, predviđa da bido 2019. godine Bosna i Hercegovina trebalo da bude država bez mina.Prema podacima Centra za uklanjanje mina u BiH (BHMAK) u ovom trenutku sa minama živi oko milion BiH građana, od kojih je njih 150.000 visoko ugroženo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ispunjenje strateškog cilja podrazumeva deminiranje preostalih još 1.686 kilometara kvadratnih, odnosno 13.000 lokacija na kojima se, kako je procenjeno, nalazi ukupno oko 220.000 mina i neeksplodiranih ubojitih sredstava. Najugroženija područja su Unsko-sanski i Tuzlanski kanton, te linija razgraničenja između Republike Srpskei Brčkog i Tuzle.
Direktor Centra za uklanjanje mina u BiH Dušan Gavran tvrdi da su sve mine u BiH stavljene pod kontrolu i da će ova godina, što se tiče deminiranja, ostati upamćena kao najuspešnija. Prema njegovim rečima u 2008. od mina je očišćeno 15 kilometara kvadratnih, a u naredna dva meseca, kako je planirano, trebalo bi da bude očišćeno još dva kilometra kvadratna. Međutim, Gavran sa žaljenjem konstatuje i činjenicu da je „u ovoj godini od mina stradalo 39 osoba, od kojih je njih 19, među kojima je i šest deminera, izgubilo život, a preostalih 20 su teže, ili lakše ranjeni”. U većini slučajeva „uzrok nesreće bila je ljudska nepažnja, među stradalim najviše je onih koji su u obeleženim minskim poljima sekli šumu, iza njih su sakupljači starog gvožđa, zatim stočari, poljoprivrednici i ribolovci”. Od 1996. godine, dakle od početka akcije deminiranja do danas u BiH od mina je stradalo 1.666 osoba, od kojih 486 smrtno. Među stradalima je i 94 deminera, od kojih su njih 40 izgubili život. Inače, u ovom trenutku deminiranjem u BiH se bavi 3.100 akreditovanih deminera, angažovanih u pet vladinih, 16 nevladinih i 14 komercijalnih organizacija.
Proces deminiranja u BiH su i ove godine, kao i svih ranijih, isfinansirali, uglavnom, strani donatori koji su, podseća direktor Centra, „dali više nego što su obećali”.On istovremeno napominje da će finansije imati presudnu ulogu i u realizaciji plana u narednoj godini u kojoj bi „trebalo deminirati 30 kilometara kvadratnih, za šta je potrebno 80 miliona konvertibilnih maraka”. Do sada je obezbeđeno 59 miliona, ponovo zahvaljujući stranim donatorima.
Gavran u razgovoru za „Politiku” obezbeđenje novca navodi kao jedno od ukupno tri otvorena pitanja koje treba rešiti na nivou države, u smislu da „se u okviru budžeta predvide sredstva i za deminiranje, što trenutno nije slučaj”. Potrebno je doneti i zakon o protivminskom delovanju koji bi „tretirao obaveze i dužnosti svih koji učestvuju u planiranim akcijama”. Osim ovog zakona BiH je, smatra naš sagovornik, preko potreban i zakon o amnestiji građana koji dobrovoljno predaju naoružanje, municiju i neeksplodirana ubojita sredstva. „Građani BiH još uvek raspolažu velikom količinom naoružanja i spremni su da ga se reše, ali se plaše zakonskih sankcija”, kaže Gavran i procenjuje da bi trebalo doneti takav zakon koji bi, „ne samo amnestirao sve one koji bi vratili naoružanje, nego bi trebao biti i stimulativan u smislu da im garantuje i izvesnu novčanu nadoknadu”.
Davor Kovačević
[objavljeno: 26/12/2008]
