Izvor: Politika, 22.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menjaju se vlasnici, Nikšić se guši u dimu
„Montenegro spešetil stils” lane najavio da će u Željezaru investirati 14 miliona evra, ali to nije uradio. Novi vlasnik holandski MNSS B.V. najavio u ovoj godini investicije od oko 20 miliona evra
Nikšić – Ana Kolarević, pravni zastupnik i advokat iz Podgorice u minule dve privatizacije nikšićke Željezare, novi je član odbora direktora. To je odlučeno na vanrednoj skupštini akcionara, a u odbor su pored sestre crnogorskog premijera Mila Đukanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izabrani i Mark i Alan Džejkobson, Danijel Bror, dr Radomir Vukčević, Želimir Cerović i Andrija Racković. Do izbora dva člana odbora direktora došlo je nakon ostavki koje su podneli Miodrag Davidović i Greg Kunezel.
Pre više od godinu dana britanska kompanije MNSS kupila je većinski paket akcija nikšićke Željezare i postala njen vlasnik. Iako je bilo najavljeno da će ova britanska firma prošle godine uložiti 14 miliona evra u modernizaciju fabrike, to nije učinjeno. Pre dva meseca crnogorska vlada je dala zeleno svetlo za prenos većinskog paketa akcija „Montenegro spešetil stils” holandskoj kompaniji MNSS B.V.
Miodrag Davidović, vlasnik kompanije „Neksan”, koja je od septembra 2003.do sredine 2004.uspešno upravljala Željezarom, podneo je ostavku na mesto člana odbora direktora pre nekoliko meseci. Davidović je pomogao da se gigant oslobodi velikih zaliha gotovih proizvoda tokom proteklih meseci. Međutim, zato što nisu ispunjene ugovorene obaveze o modernizaciji fabrike on je podneo ostavku.
Najveći crnogorski kolektiv menja vlasnike gotovo jednu deceniju. Sve je počelo ugovorom o petogodišnjem zakupu 2000. sa ruskom kompanijom „Rusmont stalj”. Taj ugovor je propao, kao i ugovor sa ruskom firmom „Midland resurs”. Ta kompanija je novembra 2005.godine napustila nikšićku Željezaru, a gotovo celu godinu fabrikom je upravljala Vlada Crne Gore.
Ono što je za sada sigurno u nikšićkoj Željezari jeste proizvodnja betonskog čelika i redovne plate koje su u proseku preko 500 evra.
Menjaju se vlasnici Željezare, broj zaposlenih je smanjen sa oko 3.000 na 1.500, ali najveći problem nekoliko hiljada žitelja Nikšića nije rešen. Modernizacija ovog giganta je i dalje neizvesna, kao i zaštita životne sredine o kojoj se govori samo u planovima. Oblaci prašine padaju po gradu i njegovoj okolini. Fabrički dimnjaci nisu obezbeđeni, a duže od decenije ne rade otprašivači prašine. Cela naselja su obavijena dimom. Jedan broj meštana je tužio nikšićku Željezaru, jer su im ugroženi životi zbog njenog rada.
R. Vukićević
[objavljeno: 23/04/2008.]
