Izvor: Politika, 02.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medački džep „vrh ledenog brega”
Posle presude Norcu i oslobađanja Ademija ostaje da se još sudi neposrednim počiniocima zločina, ali i onima koji su „zaobiđeni” u vojnoj strukturi iznad Norca
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Dok se čeka konačna sudbina prvostepene presude hrvatskim generalima u vezi ratnih zločina nad srpskim civilima i zarobljenicima u Medačkom džepu 1993. godine (Rahim Ademi je oslobođen, a Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora), u hrvatskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medijima se vode polemike da li je u stvari ovim procesom tek dodirnut „vrh ledenog brega”, odnosno koga bi još trebalo pozvati pred lice pravde u istom predmetu. Činjenica je, naime, da priča o Medačkom džepu ovom presudom nije završena, jer i tokom suđenja – a znalo se to i ranije, ali nije pretočeno u pravosudni predmet – utvrđeno je da se na optuženičkoj klupi ne nalaze ni približno svi oni koji bi u normalnoj pravnoj državi trebalo da odgovaraju za počinjene krvave ratne zločine prilikom napada Hrvatske vojske na srpska sela u Medačkom džepu.
Zaštićeni svedoci, pripadnici Hrvatske vojske koji su učestvovali u tom napadu, pred sudskim većem precizno su ispričali šta su neposredno videli i doživeli na terenu i tako poimence identifikovali četvoricu svojih saboraca koji su činili zločine. Svedok br. 6, pripadnik inženjerijske jedinice 9. gardijske brigade, kojom je tada kao pukovnik komandovao Mirko Norac, ispričao je kako je svojim očima gledao grozote koje su počinili njegovi saborci.
„Lično sam vidio kad je Velibor Šalaja dovezao jednu stariju ženu. Šalaja ju je ispitivao i vikao na nju, a onda je meni rekao – ’jel ju ti ne možeš ubiti?’ – a ja sam rekao da ne i onda ju je odvezao i posle sam čuo da ju je ubio” – rekao je on dodajući da je takođe vidio kako je Ivica Rožić zvani Beli vuk porušio i zapalio najviše kuća. To je, podsetimo, isti onaj Ivica Rožić koji je minirao mnoge kuće srpskih povratnika po Lici od čijih eksplozija je više lica poginulo i teško ranjeno, ali nije odgovarao iako je u policijskoj istrazi priznao svoja nedela. Tadašnji predsednik Tuđman mu je dodelio penziju i tako ga sklonio od očiju javnosti.
Isti svedok je takođe opisao kako je video da su vojnici iz grupe Tonija Stelinovića bacali noževe na vezanog retardiranog mladića, kojeg je posle toga video obešenog na stub. I on i zaštićeni svedok br. 9 videli su da je njihov suborac Krešo Tomljenović bio zadužen za sortiranje leševa ubijenih Srba, i to tako da je za razmenu sa srpskom stranom odabirao one sa manje rana, a one na kojima su bile vidljive rane od mučenja i unakazivanja određivao je za ukop. Bio je toliko revnostan u tom morbidnom poslu da je – kako su izjavili ovi svedoci – sekao uši sa onih više unakaženih leševa i lepio na one koji su određeni za razmenu.
Tokom suđenja Ademiju i Norcu ispostavilo se da je i akciji Medački džep funkcionisala tzv. dvostruka ili paralelna linija komandovanja, čemu je tokom proteklog rata Zagreb pribegavao kad god je hteo da prikrije neke svoje prljave poslove na terenu i zaštiti prave izvršioce.
Ademi je zato i oslobođen optužbe jer je utvrđeno da je on samo formalno bio nadređen Norcu kao v. d. komandant Zbornog područja Gospića, a da je u stvari bio zaobiđen u stvarnoj vojnoj hijerarhiji koja je izvodila akciju Medački džep. Utvrdilo se da je pravi komandant akcije bio tadašnji načelnik Glavnog štaba HV-a Janko Bobetko, (izbegao je pravdi, jer je umro kada je podignuta haška optužnica zbog zločina u „Oluji”), ali i da je to činio preko svog izaslanika admirala Davorina Domazeta Loše i komandanta 9. gardijske brigade Mirka Norca, koji je na kraju jedini odgovarao i to po komandnoj odgovornosti.
Sada se postavlja pitanje da li će se na optuženičkoj klupi naći i Domazet, što mnogi – poučeni dosadašnjim iskustvima – ne veruju. U Hrvatskoj, naime, nije optužen nijedan pripadnik tajnih službi na višoj funkciji, što je Domazet bio u vojnoj strukturi, a to nije učinilo ni Haško tužilaštvo, iako je tako postupalo kada je optuživalo vojne rukovodioce na srpskoj strani.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 03/06/2008.]
