Izvor: Večernje novosti, 28.Maj.2013, 00:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mečku savladao, medved pobegao

FOČA - Vest o sukobu čoveka i medveda, minulog vikenda, kod ovaca u podnožju Volujaka, u selu Izgore smeštenom na 1.600 metara nadmorske visine, poput munje je obišla svet... Blažo Grković (48), ratni vojni invalid i borac prve kategorije u Gatačkoj brigadi iz rata 1992. je ličnost u žiži.Radnik je TE “Gacko”, odnosno poslovođa u jednom od postrojenja, a sada i čovek koji je goloruk, uz pomoć tesarske sekire, u samoodbrani, savladao mečku, a uplašio medveda.- Sve se dogodilo iznenada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u šumarku oko 15 časova u blizini katuna mog punca, koji živi u Izgori, a ja sam dole u selu Vrba na putu između Tjentišta i Čemerna. Oterao sam ovce zorom na obronke Volujaka, kao i mnogo puta u ranijim godinama. A onda, “niotkud” iz grmlja, pojavila se mečka i zgrabila me zubima za nogu. Kao besan pas. Mahinalno sam je udario sekirom po glavi i ona se sručila na zemlju, pa povukla i mene. Ona je ostala da leži na leđima, a ja sam braneći se od njenih kandži i zuba zaradio dvadesetak ujeda i ogrebotina. Jednu kost na ruci mi je potpuno probila, kao svrdlom. Samo koji metar dalje od nas, sve to je posmatrao ogroman medved, verovatno ljubavnik pokojne mečke, i na moju sreću i radost, ubrzo nestao u šumi. To je cela istina, onog što se dogodilo na Izgori - kaže za “Novosti” Blažo, kojeg su ovde bolesnici-cimeri nazvali “Grizli Adams iz Gacka”.NALIK NA DEDU STEVANA - DEDA mi je bio solunac i vašarski šampion u bacanju kamena i rvanju. Pobedio u Avtovcu, kod Gacka, najjačeg Švabu, kojeg je tadašnja vlast namenski dovela iz Carstva - Austrije ili Ugarske, ko će znati. Deda Stevan ga oborio poda se, baš kao ja mečku. Mene doveli sada u Foču, a deda Stevana tada, sa njegovom sestrom, vlast iz Gacka obukla od glave do pete u crnogorsko-hercegovačku nošnju i odveli na razgledanje Beča. Ja od Gacka i Foče, dalje nisam išao - kaže Blažo.Svako od njih komentariše događaj na svoj način.- Božo se u nezgodnom trenutku našao na nezgodnom mestu. Blizu “ljubavnog gnezda”, a medvedi se grickanjem za nogu, udvaraju jedno drugom. Otud i ujed za nogu. Verovatno je u “transu” mečka imala neko “pomračenje razuma”, jer bi u suprotnom zauzela borbeni stav, dizanje na zadnje noge. Čitam ja o medvedima, jer oni često posećuju i moje selo Kamen kod Rogatice - kaže nam Boško Spajić, cimer iz Boškove sobe.Razvija se humor, smeh se širi bolesničkom sobom i salom za prijem stranaka gde su u posetu Bošku stigli svastika Jovana Šukić iz Gacka i pašenog Radomir Aleksić iz Herceg Novog, a pre njih je bila i Blažova supruga Mira. Blažo ima i tri brata, koji žive u Bileći, Herceg Novom i Opuzenu, udatu kćerku i sina srednjoškolca u Gacku.Telefon na Hirurgiji neprekidno zvoni, a i mobilni u džepu Blaža, čoveka koji je vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu i ostao bez obe pete, a njegov suvozač bez noge i ruke. U životu je dva puta gledao smrti u oči, a preživeo. I ove rane će mu zaceliti. Dobrog je raspoloženja, kreće se pomalo usporeno, bez ičije pomoći. HOĆE GA ŽIVOTZA života je sedeo na tenkovskoj mini i na divljoj mečki, a u oba slučaja ostao živ, spreman opet da se ukoštac uhvati sa novim životnim izazovima.- Od sudbine se ne može pobeći, a u budućnost previše i ne žurim, jer ko zna šta me tamo još čeka - kaže, uz blag osmeh, čvrst i stameni Blažo.DOBROVOLjNI DAVALAC KRVI- BLAŽO je naš stari pacijent, još iz minulog rata u BiH. I dobrovoljni davalac krvi. Ovde je u Foči 12 puta dao krv, za potrebe bolnice ili prijateljima i rođacima kojima je bila potrebna - kažu za “Novosti” ovdašnji medecinari Selena Simović, Dijana Vukadinović i Marko Kalajdžić, zadovoljni što smo ih pozvali na fotografisanje sa Blažom, jer to drugi nisu uradili.

Nastavak na Večernje novosti...