Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marija Terezija biće kraljica krtole
Ujedinjene nacije su proglasile 2008. „godinom krompira”, a slovenački „krompirokusci” će to proslaviti na Svetskom festivalu prženog krompira 25. maja u Šenčuru kod Kranja
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – S prženim, za otadžbinu napred! To je „bojni poklič” ljubitelja prženog krompira organizovanih u istoimeno društvo koje širom Slovenije okuplja na stotine članova i već osmi put zaredom, organizuje tradicionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetski festival prženog krompira. Godina 2008. je za aktiviste slovenačkog Društva prženog krompira (skraćeno DPK) posebno važna, jer su je Ujedinjene nacije proglasile „godinom krompira”.
Možda će se nekome pasija poklonika ove krtolaste biljke učiniti bizarnom, ali treba znati da je u nekada siromašnoj pokrajini unutar Austrougarske kakva je današnja Slovenija, u „ono vreme” krompir, uz kupus, bio glavno jelo na trpezi, dok se o mesu – tek maštalo. Zato je 2001, kao omaž biljci koja je „narod spasla od gladi”, nikla „luckasta ideja” i u Mokronogu je upriličen prvi Svetski festival prženog krompira. „Krompirokusci” iz Slovenije su sa simpatizerima krompirovih jela iz tuđine potom ustoličili pravi pokret čije je geslo ekološki osvešćeno – „za očuvanje zdravog i čoveku dostojnog načina života”.
„Pržen krompir se uz našu pomoć vratio u jelovnike slovenačkih kafana i restorana, a sve češće osvane i na tanjiru slovenačkih porodica”, tvrde u DPK, ponosni na to „autohtono slovenačko jelo”. Da ne bude zabune – „pržen krompir a la Slovenija” nije ono na šta naziv asocira. Nisu to „francuski krompirići”.Kult „prženog krompira” u Sloveniji uzdignut je na preko 30 recepata, a svode se na isto – skuvati krompir u ljusci, oljuštiti ga, iseći na kolutove, na ulju propržiti malo crnog luka, dodati obaren krompir, malo vode (ili supe), propržiti da se tečnost upije, posoliti, i – to je to.
DPK se brine o sudbini krompira od njive do trpeze i na svom internet sajtu objavljuje ne samo kuvarske nego i savete za setvu i žetvu.
Hepeninge DPK prati i priprema pomenutog jela koje se na svakoj fešti Društva deli besplatno. „Iz godine u godinu okupljamo sve više simpatizera prženog krompira, zato i ove godine na festivalu zakazanom za 25. maj u Šenčuru kod Kranja očekujemo izuzetnu posećenost”, kažu šefovi DPK, uz obećanje da će zabava biti nezaboravna ne samo zahvaljujući gurmanluku nego i „prijatnom društvu i plesu”.
Ovogodišnja „krompirijada” biće posebna i zato što su autori smislili da akciju UN podrže ličnim primerom, pa su najavili da će Slovenija biti „prva zemlja na svetu” koja će podići spomenik njegovom veličanstvu krompiru, „povrću koje je održalo u životu brojne generacije”. Entuzijazam je, međutim, splasnuo kada je stigao glas iz Hrvatske da Slovenija nikako neće biti prva jer su komšije ponosni vlasnici prvog spomenika posvećenog krompiru. Nalazi se u zaseoku Belica u Međimurju, poznatom po proizvodnji krompira. Međimurski župan Josip Posavec je još lane otkrio beleg u obliku siluete čoveka i krompira, visok jedan metar i širok šezdesetak santimetara. Žitelje Slovenije je donekle utešio pogled na neugledni spomenik krompiru u Belicama koji je u reportaži snimila ljubljanska POP TV, kao i reči jedne snaše da nije najsrećnija njegovim izgledom jer je eksponat kvrgav, ćoškast i nepravilnog oblika, a meštani (i ujedno neposredni proizvođači) više vole izgled krompira „onog glatkog i okruglastog”. Belice su ipak u svakom pogledu pretekle Šenčur, jer im je pripala (svetska) čast da upriliče i glavnu svetkovinu povodom UN-ove godine krompira.
Članovima slovenačkog DPK nije ostalo drugo nego da se pomire sa činjenicom da će postati „ponosni vlasnici drugog spomenika posvećenog krompiru”, iako su iz sveta doprle glasine da slični eksponati već stoje na više tačaka širom Zemljine kugle. Angažovali su akademskog kipara Janeza Pirnata koji je odlučio da Sloveniji izbori primat po jedinstvenom krompirskom spomeništvu, kakvog u svetu nema. U to ime će u Šenčuru na nekadašnji Dan mladosti Josipa Broza biti otkriveno poprsje carice Marije Terezije, „zaslužne jer je ’u naše krajeve donela to ukusno korenje’ i Slovencima naredila da seju – krompir”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 26/04/2008.]
