Izvor: Večernje novosti, 05.Okt.2013, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Malina“ sjaji iz Prilepa
SKOPLjE: SPECIJALNO ZA “NOVOSTI” PRE pola veka, na osnovu radova profesora Riste Stojanova, prvi put je opisan makedonski rubin, da bi danas zanatsku obradu, sjaj i plasman tog poludragog kamena u unikatnom nakitu radio jedan agronom iz Skoplja, Dean Škartov. Zahvaljujući njegovom iskustvu stečenom u Italiji, gde se krajem devedesetih godina prošlog veka susreo sa mineralima koji sadrže rubin, po povratku u Makedoniju je uspeo da izbaci jedan posebni „brend“, malina-roze rubin. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je pored čuvenog ohridskog bisera, Makedonija dobila još jedan unikat, makedonski rubin.Škartov otkriva malo poznatu čiljenicu da je makedonski rubin ugrađen na krstu Pape Benedikta XVI, da ukrašava ogrlicu Rani Atike, princeze naroda Hunzi iz Pakistana, privezak holivudske glumice Deril Hane... Makedonski rubin, takođe, krasi i kabinet u rezidencijalnoj vili predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, u elitnom naselju Vodno iznad Skoplja. Nalazi se i u vitrinama muzeja u Londonu, gde su izloženi uzorci iskopani na poznatim nalazištima rubina u Burmi, Mjanmaru, Sri Lanki...BAŠ TVRD KAMEN Stari makedonski majstori kujundžije, zlatari, pokušavali su pre dve-tri decenije, zanatsku obradu minerala i brušenje rubina, ali u tome niko nije uspeo. Škartov iz iskustva tvrdi da je to veoma mukotrpan i težak posao, budući da je rubin izuzetno tvrd kamen, iako ne kao dijamant, no, „odmah iza toga“. Stručno objašnjava da „na skali MOS dijamant ima tvrdoću 10, a rubin i safir su jedini koji imaju tvrdoću - devet“. Topaz ima tvrdoću osam, a smaragd, akvamarin, ametist i ahat tvrdoću – sedam. - Posle otkrića istraživanjima kod Prilepa pre 50 godina, hemijskim analizama geolozi su potvrdili da se radi o rubinu. Hemijski sastav rubina je aluminijumov oksid - mineral korun. Njegove dve osnovne varijante su - rubin, kada boja „vuče“ ka crvenoj, i - safir, kada se preliva prema plavoj boji. Dakle, rubin i safir su jedan isti kamen, isti mineral, no, sa dve različite varijante - objašnjava Škartov. U svetu su, kaže, najskuplji i najpoznatiji rubini intenzivne krvavocrvene boje, staklene prozirnosti, opisani kao golubija krv. Kao izuzetno redak dragi kamen, visokokvalitetan rubin u svetu dostiže astronomske cene. No, makedonski rubin spada u kategoriju jeftinijih čija se cena kreće 10 do 100 evra. Posle obrade i brušenja rubin iz Makedonije ne „dostiže“ kristalnu prozirnost. U kategoriji jeftinijih rubina su i neki sa nalazišta u Africi, Indiji... najčešće ljubičaste i boje trule višnje. - Specifičan po svojoj malina-roze boji, makedonski rubin, iako iz jeftinije kategorije, poznat je u svetu - tvrdi Škartov, uz objašnjenje da u Makedoniji nema rudničkog iskopa već sporadičnih otkrića komada minerala korun, koji sadrži rubin. Otkriva da je rađena posebna studija na osnovu čijih rezultata i zaključaka bi trebalo da se utvrde rudne količine minirala korun. Smatra da će iz tog minerala moći da se crpe dovoljne „sirovine“ rubina „za potrebe domaćih zanatlija“. Na prostorima bivše Jugoslavije, kako kaže Škartov, ne postoji više nijedno nalazište rubina. Znanje i zanatsko iskustvo stečeno u Italiji, pre svega za vreme rada u sektoru prezentacije i prodaje primeraka kolekcije minerala tamošnjeg multimilionera Primo Rovisa, (jednog od najbogatijih Italijana i najuglednijih građana Trsta), Škartov sada primenjuje kod kuće, u „kujundžijskoj manufakturi“ za proizvodnju vrednih komada.
Nastavak na Večernje novosti...
