Izvor: B92, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija obeležava Ilinden
Skoplje, Vranje -- Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski kaže smatra će Makedonija 2008. biti pozvana u NATO i na pristupne pregovore sa EU.
Značajne godišnjice makedonske istorije, 104. godišnjica Ilindenskog ustanka i 43 godine od prvog zasedanja ASNOM-a, kada je proglašena država Makedonija, obeležavaju se danas skupovima na Mečkinom kamenu kod Kruševa i u Pelincima kod Kumanova.
"Brisel i Vašington otvorili su nam vrata i izkazali spremnost da nam pomognu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Imamo istorijsku šansu, ona nam je data, a da li ćemo je iskoristiti, zavisi od nas" rekao Crvenkovski u Memorijalnom centru Pelince.
Naglasio je da su reforme nužne za evroatlantsku integraciju, potrebne Makedoniji i njenim građanima.
"Mi, a ne Brisel, imamo potrebu za nezavisnim i ažurnim sudstvom, nama, a ne Evropskoj uniji, potrebne su državne institucije i javna administracija sa većim kapacitetom i efikasnošću" rekao je Crvenkovski i pozvao sve političare da ne dele građane po stranačkoj pripadnosti, i da ne dele Makedoniju na "moju" i "njihovu".
Današnja proslava najvećeg nacionalnog praznika pokazala je duboku podeljenost po stranačkoj osnovi: u Kruševu su bili vladajuća VMRO-DPMNE i njene pristalice, a na Pelincu opoziciona SDSM.
Premijer Nikola Gruevski je u govoru na skupu u Kruševu rekao da je pred novom generacijom izazov očuvanja identiteta i dostojanstva nacije i "stvaranje stabilne, funkcionalne, ekonomski razvijene i prosperitetne Makedonije koja će biti integrisana u EU i NATO".
U Prohoru Pčinjskom bez zvaničnika
Ove godine niko od makedonskih zvaničnika nije otišao u manastir Prohor Pčinjski, gde je 2. avgusta 1944. održano prvo zasedanje ASNOM-a.
Makedonska vlada je pre pet dana povukla zahtev koji je ranije uputila srpskom Ministarstvu inostranih poslova da makedonskoj državnoj delegaciji bude dozvoljena poseta manastira jer odgovor iz Beograda do tada nije stigao.
Sekretar Eparhije Vranjske Vladan Milutinović izjavio je za agenciju Beta da ta eparhija nije dobila ni zvaničan ni nezvaničan zahtev za prisustvo makedonskih državnika na liturgiji, a, da ga je dobila, "bili bismo dobri domaćini gostima".
"Kao izraz dobre volje za prevazilaženje konflikta počeli smo izgradnju kapele ispred manastira koja je namenjena obeležavanju svih važnijih datuma iz bogate istorijske prošlosti manastira, koji je podigao vizantijski car Roman Diogen", kazao je Milutinović.
On kao važne datume naveo vreme kralja Milutina, koji je obnovio manastir, cara Dušana, Skupštine predstavnika Srba na Kozjaku 1878. godine, stvaranja četničkog pokreta kao otpora otomanskoj vlasti, događaja iz Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata, kao i zasedanje ASNOM-a.
U tom manastiru u opštini Bujanovac, nekoliko kilometara od granice Srbije i Makedonije, 2. avgusta 1944. godine je na zasedanju Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja (ASNOM) doneta odluka o proglašenju makedonske države.
Tog dana su srpski i makedonski komunisti na čelu sa Svetozarom Vukmanovićem Tempom nedaleko od manastira, a prema nekim izvorima i u manastirskom konaku, održali zasedanje, koje za Makedoniju ima isti značaj kao održanje sednice AVNOJ-a za ostale bivše jugoslovenske republike.
Nova makedonska država je datum održavanja ASNOM-a proglasila najvažnijim nacionalnim praznikom, a od Srbije je traženo da se na manastiru Prohora Pčinjskog istaknu makedonska znamenja.
Konflikt je prevaziđen kada je pre tri godine na makedonskoj strane kod sela Peljince podignut spomenik posvećen Ilindenu, gde se sada održava centralna proslava dana makedonske državnosti.
Poslednja makedonska delegacija na najvišem bila je 2003. godine nedaleko od manastira u istoimenoj vojnoj karauli.
Zbog nesporazuma SPC i Makedonije, predstavnici Eparhije vranjske nisu odobrili prisustvo najvišim državnim zvaničnicima ni sa srpske ni sa makedonske strane, te su premijeri Vojislav Koštunica i Branko Crvenkovski, zajedno sa brojnim ministrima obe vlade, manastir videli iz karaule.
