Izvor: RTS, 13.Nov.2015, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci beru plodove uzgajanja jabuka
Područje južne Makedonije oduvek je bilo prepoznatljivo po dobrom voću, pre svega po jabukama. Do pre nekoliko godina beogradske pijace nisu se mogle zamisliti bez ovog ploda iz sunčane Prespe. Jabuke su tamo i ove jeseni dobro rodile.
U Resenu najpoznatijem makedonskom centru po proizvodnji jabuka danas se skoro svako domaćinstvo bavi ovom proizvodnjom. Svaki voćar u svom posedu ima bar jedan IMT-ov >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << traktor. I mnoge od ovih kuća napravljene su od pazara i zarade od prodaje jabuka na zelenom vencu ili Kalenić pijaci. Čuvena je manifestacija Resenski Jabolkober.
"Vlada Makedonije direktno subvencioniše proizvodnju voća sa oko 500 evra po hektaru u zavisnosti od broja sadnica. Samo u te svrhe za region Prespe država je izvojila dva miliona evra", kaže Nezaretin Šerifovski iz Resena.
„Vlada Makedonije subvencioniše 50 odsto troškova pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije i pri zasnivanju novih zasada. To su bespovratna sredstva i direktna podrška iz budžeta", kaže Vančo Kostadinovski iz Ministarstva poljoprivrede Makedonije.
U prespanskom regionu pod voćem je oko četiri hiljade hektara. Na tradicionalan način se gaji 95 odsto voća. Zato je uz pomoć evropskih para na školskom imanju podignut zasad sa savremenom tehnologijom.
"Od 2013. godine kada je podignut ovaj zasad, polako se menja i struktura zasada u okolini i već je 400 do 500 hektara podignuto na savremenim osnovama. Stari zasad maksimalno rodi do 40 tona, a novi već u trećoj, četvrtoj godini 50-60 tona po hektaru", kaže Direktor Srednje škole u Resenu Naume Toskovski.
Da bi ovdašnji voćari što pre ovladali savremenom tehologijom i novitetima, organizuju se posete velikim svetskim poljoprivrednim sajmovima
"Već osam godina mnoga udruženja proizvođača jabuka i firme vodimo na najveći voćarski i poljoprivredni sajam u turski grad Bursu", ističe Lidija Popzlatanova iz Tujapa.
Veliki broj studenata se posle završenih fakulteta u Beogradu, Skoplju i Štipu vraća na svoja imanja jer se zasnivanjem savremenih voćarskih plantaža obezbeđuje lagodniji život i dobra zarada. To su primetili i naši privrednici pa je i srpski kapital uložen u najveći resenski poljoprivredni kombinat "Agroplod".
