Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majke kalinovačke rađaju doktore
Samo iz jednog sela na Zagorju, u kalinovačkoj opštini, tridesetak je doktora medicine. Iz samo jedne kuće znalo je biti i po desetoro fakultetski obrazovanih ljudi
Kalinovik – Da nije ništa drugo, makar imam lepu starost. Jeste da kilometrima uokolo nema nigde nikog. Ali dan za danom i nekako će se... Gore ponad kuće drumom podignutim pre hiljadu godina protutnji poneki teretnjak, a dole u kanjonu Neretva huči uvek isto. Baš kao da Zagorjem i kalinovačkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krajem nije bilo ni vojski ni ratova, ni žrtava ni patnji, ni bežanija, uzdiše starica Spasenija Sikimić iz Nedavića, nekad naseobine u koju su svraćali i noćivali karavani trgovaca, obično iz Dubrovnika, a danas mesta u kome osim ponekog, Spasenijinih godina, nema više nikog i ništa drugo.
A u Kalinoviku „varoši golemoj” obično o Aranđelovdanu odlaze na zimovanje i priče o davnim vremenima. O Ljutici Bogdanu, srpskom junaku, jedinom koga se plašio Marko Kraljević... O Grcima koji su, iz ovog kraja, otišli po snegu i to o Ilindanu... O tome kako Kalinovik nema nijednog vladike, ali je zato imao ministra vera... O gladnom devetnaestom veku u kome su se „za varićak žita prodavale žene i sestre”.
Andrija Luburić je zapisao kako je neki „Simun Drašković maloletnu šćer Živanu prodao Turčinu za bagaš žita”, dok su „harambašu Marka Vukotina dali u zalogu za žito”.
Gore nad Kalinovikom u starom gradu Kučevu bio je trg na kome su se prodavali stoka i robovi. Petar Aškraba Zagorski piše da je na tom trgu „Utjeh Vučković, 1373. godine, nekom Đivu Buniću za četrnaest perpera, prodao roba Bratmila, a robinju Tvrdicu za deset dukata...”
Neki Maroje Stanković prodao je robinju Stojaču magistru Ivanu iz Padove, dok je Sava Vladisavljević, visoki diplomata u Rusiji, polovinom osamnaestog veka, u Kučevu, kao roba, kupio nekog Hercegovca. Vele da je taj gorštak, kasnije bio Puškinov deda, opet će Zaorski.
Pričati, opet, o ljudima koji su kalinovački kamen i dedovinu zadužili svako na svoj način, nije nimalo lako. Jer, samo iz jednog sela, Borija, više je od trideset doktora medicine. Iz samo jedne kuće u Zagorju odnosno kalinovačkom kraju, znalo je biti i po desetoro fakultetski obrazovanih ljudi. A iz davnih vremena?
E tada se ljudi Zagorja pominju i na vlastelinskim dvorima, među evropskom gospodom. Tako je Mihajlo Višević, 926. godine, bio na saboru u Splitu. I tu nije kraj. Iz kalinovačkog atara su i Pero Tunguz, čovek uz čije ime se veže prva puška i početak Hercegovačke bune... I Petar Mandić, akademik, po čijoj metodi naučnog istraživanja je nazvan koledž u Americi... I Miloš Kovačević, za svog vremena, najpoznatiji svetski lingvista... I Jovo Elez koji je bio profesor na moskovskom univerzitetu i Luka Šekara i Rajko Petrov Nogo i Đorđe Sladoje... I novinar i publicista Milan Ždrale kome je nedavno objavljena trideset i sedma knjiga...
I Kulin-ban je iz Kalinovika. Iz plemena Kalinovići... I koreni kralja Tvrtka su iz Zagorja, a dokumenti iz Dubrovačkog arhiva vele da je u Jelašcima, selu desetak kilometara daleko od Kalinovika, rođen i Smail-aga Čengić...
U poslednjih pedesetak godina, međutim, kod nas u kalinovačkom kraju i u Zagorju nije bilo nekih poznatijih političara. Nije, jer mi ne govorimo ono što ne mislimo. Ne znam da li nam je to mana ili vrlina, pita se Petar Aškraba Zagorski.
U Kalinoviku se, za vreme krsnih salava, tri dana i noći nije dizalo od sofre. Slavilo se, a posebno mesto zauzimao je kum. Kumstvo je na Zagorju kao svetinja. Između sebe se mogla uzimati bliža rodbina, ali kum da uzme kumu, e to nikada ovde nije bilo. Izgubiti kuma značilo je okaljati obraz. Od toga, za ljude iz Zagorja, nema ništa crnje. I Petar Aškraba to tvrdi dodajući mudrost, jednu od brojnih na koju su Zagorani posebno ponosni :
„Ko ume ženom upravljati, slobodno mu podajte državu”.
-----------------------------------------------------------
Opština daje, žitelji odlaze
Drago Todorović veli kako je kalinovačka opština, sedamdesetih godina prošlog veka bila jugoslovenski rekorder po migracijama.
„Posna zemlja i nebriga svih razlozi su zbog kojih je u ovoj opštini ostalo samo oko tri i po hiljade duša. Da se ognjišta ne ugase opština je odlučila da svakom novorođenom stanovniku dariva po hiljadu maraka, te da se studentima daju gotovo duplo vrednije stipendije. Čini se, međutim, da ni to ne pomaže”, kaže Todorović.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
