Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lukšić odbio zahteve opozicije
Opozicioni lideri kažu da neće glasati za usvajanje izbornog zakonodavstva i ustavnih promena
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Odgovori, skoro svi, koje je opozicija u okviru premijerskog sata dobila od predsednika Vlade Crne Gore Igora Lukšića – bili su negativni, poput odgovora na pitanja da li će srpski jezik ponovo biti uveden u nastavne programe, hoće li se rešiti status biračkog prava za oko 50.000 građana kojima nije rešeno državljanstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da li će opština Tuzi dobiti status posebne opštine.
Opozicioni prvaci Nove srpske demokratije (NOVA) i Pokreta za promene (PP) poručili su da nakon „nerazumnog ponašanja” Lukšića nema ništa od dvotrećinske podrške za usvajanje izbornog zakonodavstva, pa ni podrške za izmene ustava u delu sudstva i tužilaštva.
„Evropske integracije Crne Gore ne mogu biti iskorišćene za uslovljavanja bilo koje vrste, pa ni opozicionih o srpskom jeziku i državljanstvu, jer su u pitanju nesistemski zahtevi”, rekao je premijer Igor Lukšić.
Tokom premijerskog sata u Skupštini Crne Gore, on je rekao da usvajanje izbornog zakona, kao jednog od osnovnih uslova za dobijanje datuma pregovora, ne može biti podređeno prihvatanju nestandardnih rešenja u drugim oblastima, jer su „evropske integracije državni interes i u njemu se ne mogu pretpostavljati bilo kakvi uskonacionalni ili partijski interesi”.
„Usvajanje izbornog zakona jedan je od glavnih uslova Brisela za otvaranje pristupnih pregovora”, rekao je Lukšić. „Bez dileme, jedino potpuno ispunjavanje svih sedam preporuka vodi nas otvaranju pristupnih razgovora.”
Lideri NOVA i PP Andrija Mandić i Nebojša Medojević pitali su premijera da li je vlada spremna da prihvati političke zahteve tih stranaka, kako bi se usvojio izborni zakon. Mandić je rekao Lukšiću da se pre obezbeđenja dvotrećinske većine za izborni zakon mora izmeniti Zakon o opštem obrazovanju.
„Mora se u obrazovnom sistemu obezbediti ravnopravnost srpskog jezika sa crnogorskim jezikom. Taj naš uslov osnažen je i činjenicom da se, na poslednjem popisu u Crnoj Gori, 47 odsto stanovnika izjasnilo da govori srpskim jezikom”, rekao je Mandić i u pitanju premijeru naveo da postoji diskriminacija najveće jezičke zajednice u Crnoj Gori, a to su oni koji govore srpskim jezikom.
Premijer je uzvratio stavom da je „Ustavom definisano da je crnogorski službeni jezik” i da nema jezičke diskriminacije u Crnoj Gori.
„Određenje da se nastava u obrazovno-vaspitnim ustanovama izvodi na crnogorskom jeziku ustavno je utemeljeno i nije diskriminatorsko za bilo koga u Crnoj Gori, niti ugrožava prava i slobode bilo koje lingvističke zajednice”, rekao je on.
Prema rečima premijera, rezultati popisa stanovništva značajna su statistička kategorija, koji mogu imati određene političke i druge implikacije, ali nikako ne mogu biti tretirani kao izraz pravne i političke volje, kao i da se ne može „ignorisati okolnost da se relativna većina građana Crne Gore izjasnila da govori srpskim jezikom”.
„Iz tog razloga, Ministarstvo prosvete završava pripremu nastavnog plana i programa, koji će obezbediti i deci kojima crnogorski nije maternji – izučavanje svog jezika kao posebnog predmeta i dobijanja ocene na kraju školske godine”, poručio je on.
Mandić je premijerov odgovor prokomentarisao rekavši da je „očigledno da izbornog zakona neće biti i da je to, nakon ovakvog odgovora premijera, više nego sigurno”.
Medojević je kao uslove za podršku izbornom zakonu naveo rešavanja biračkog prava građana koji nisu regulisali crnogorsko državljanstvo, zahtevajući da „crnogorsko državljanstvo dobiju svi koji su glasali na referendumu o državnom statusu”.
„Morate da se ponašate na evropski način, a to podrazumeva dijalog. Bez dogovora nećemo dobiti datum pregovora, a to nikome ne može doneti dobro”, uzvratio je on na stav Lukšića.
Lukšić je konstatovao „da pravna teorija i praksa ne poznaju način sticanja državljanstva na način kako je to predložio PP”.
Novica Đurić
objavljeno: 26.07.2011
.jpg)
