Izvor: Press, 27.Okt.2012, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska koža kao provodnik informacija
Uz pomoć „redtaktona" jednostavnom radnjom kao što je, na primer, rukovanje mogu se prilikom upoznavanja razmenjivati lični podaci poput broja telefona ili imejl adrese, ali i mnogo veće datoteke
Budućnost računarskih interfejsa možda će ležati u korišćenju ljudske kože i tela kao provodnika! Tehnologija koja je već godinama u razvojnoj fazi ima potencijal da ljude pretvori u žive provodnike gigabajta. Naziv tehnologije je „RedTacton" („Red" - crveno, kao simbol >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << topline u komunikaciji, „T" kao Touch - dodir, „acton" kao Action - akcija) i začeta je 1996. na MIT-u, a danas polako ulazi u prototipove uređaja.
Jedan „redtakton" uređaj može biti smešten u aparatu koji nosimo na sebi (na primer, ajfon ili ajpod), dok drugi uređaj može biti smešten u računaru, vratima, ili kod druge osobe sa kojom imamo u tom trenutku fizički kontakt. Na taj način jednostavnom radnjom kao što je, na primer, rukovanje, mogu se prilikom upoznavanja razmenjivati lični podaci poput broja telefona ili imejl adrese, ali i mnogo veće datoteke.
Mnoge primene
Ideja je nastala u glavama istraživača Tomasa Cimermana i Nila Geršenfelda. Zahvaljujući jednostavnosti koncepta i originalnosti ideje, njihova istraživanja su se ubrzo našla u centru interesovanja šire javnosti. Još pre nekoliko godina poznati američki popularizatori nauke Pen i Teler iskoristili su novu tehnologiju PAN (Personal Area Network) za izvođenje trika i zadivili publiku svirajući bez dodira 128 nevidljivih bubnjeva.
Lista potencijalnih upotreba „redtakton" uređaja je beskonačna. Ipak, ističe se nekoliko glavnih primena. Bez kablova, koristeći svoje telo kao prenosni medijum, mogli bismo da štampamo prostim dodirom štampača dok drugom rukom držimo PC ili digitalni aparat, ili da dodirom prebacujemo pesme sa računara na portabl muzičke plejere. Rukovanjem bi se prenosili lični podaci (elektronska razmena vizitkarti), dok bi se vrata otključavala samim dodirom kvake u kojoj se nalazi prijemnik, ako nosimo na sebi uređaj sa odgovarajućim sigurnosnim podacima. Zatim, da bi se izbegle ljudske greške, nova tehnologija se može koristiti pri uzimanju lekova (alarm bi se oglasio ukoliko pacijent posegne za pogrešnom kutijom za lekove), a može biti primenjen i u marketingu: na sajmovima, prodavnicama ili na reklamnom panou kada konzument, dodirujući ili stojeći ispred proizvoda, dobija željene informacije. Sprovođenje muzike između bežičnih slušalica i „redtakton" uređaja još jedna je primena u nizu mogućnosti koje bi nam ova tehnologija pružila.
Dileme o bezbednosti
Postavlja se pitanje zašto bismo koristili svoje telo za prenos informacija kada tehnologije za slične primene već postoje. Stručnjaci „redtakton" pre svega vide kao dopunu postojećim tehnologijama. Naime, ističe se veća sigurnost prenosa podataka putem uređaja „redtakton", s obzirom na to da se „blutut" signal teško može ograničiti na uređaj sa kojim želimo da komuniciramo, posebno kada je mnogo ljudi prisutno u prostoriji. Osim toga, „redtakton" pruža mnogo prirodniju razmenu informacija između ljudi.
Iako naučnici tvrde da je sistem na kome se tehnologija „redtakton" zasniva potpuno bezbedan, jer struja ne ulazi u telo, mogući rizik za ljude sa zdravstvenim problemima još uvek nije dovoljno ispitan. Takođe, postoji opasnost da nam putem slučajnog fizičkog kontakta budu ukradeni podaci. Ipak, najveći problem bi mogla biti psihološka barijera koja se prema novom uređaju može javiti kod ljudi.
