Izvor: Politika, 10.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lenjinov vrh ostao neosvojen
Andrija Bogićević, član društava „Mladost” iz Zvornika i „Gučevo” iz Loznice, jedini je planinar iz Podrinja, sa obe strane Drine, koji se popeo na Pamir na visinu od 6.600 metara
Zvornik – Većina ljudi se namršti na samu pomisao o snegu, ledu, niskim temperaturama i vetru koji duva do kostiju, ali ne i Andrija Bogićević (47), član planinarskih društava „Mladost” iz Zvornika i „Gučevo” iz Loznice, jedini planinar iz Podrinja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa obe strane reke Drine, koji se popeo na visinu od 6.600 metara.
Tu visinu dostigao je na Pamiru, osvojio je najviše vrhove Afrike i Azije, Kilimandžaro (5.895 metara) i Ararat (5.143 metara), a bio je i na najvišim vrhovima RS, Srbije i Crne Gore – Prokletijama, Kopaoniku, Durmitoru, Bjelasici, Romaniji i valjevskim planinama, a osam puta se popeo na naš najveći vrh Maglić za koji kaže da je među najlepšim evropskim planinama.
Rudarski inženjer iz zvorničke Fabrike glinice „Birač” u planine ide već 25 godina, deset kao izviđač, a 15 kao planinar. Poslednji uspeh je Pamir, opasna planina na granici između Kirgistana i Tadžikistana. Na putu ka Lenjinovom vrhu (7.134) pet planinara iz Beograda, Loznice, Užica, Niša i Novog Sada, doseglo je visinu od 6.600 metara.
„Nakon četiri meseca priprema, u tronedeljnoj ekspediciji planinarskog društva ’Radnički’ iz Beograda nas 14 je u avgustu krenulo u pohod na Pamir s kirgistanske strane. Posle 18 godina to je bila prva naša ekspedicija na ovoj opasnoj planini. Lošim makadamskim putevima kamionima smo stigli do prvog baznog kampa na 3.400 metara, gde smo se u „jurtama”, šatorima u kojima živi lokalno stanovništvo, odmorili i 7. avgusta otpočeli penjanje na vrh Petrovskog (4.830). Tada su počeli prvi problemi. Ispred nas se isprečila nabujala reka kao i 20 kilometara dug lednjak, zatim „morene”, ogromno kamenje na površini leda, sa svih strana je vrebala opasnost”, priča Bogićević podsetivši da je samo u ovoj godini 12 alpinista stradalo u pokušaju da osvoji Lenjinov vrh.
Uz ogroman napor, boreći se sa ledom, stigli su do visine od 4.400 metara gde su sepojavile pukotine na lednicima, a vetar se pretvara u oluju i za devet minuta temperatura se sa plus 35 spustila na minus 15 stepeni. Na visini od 6.150 metara postavljan je logor, a noć je donela veliku oluju i mećavu. Za put do Lenjinovog vrha samo je šest članova imalo snage i 22. avgusta, Andrija, Njegomir, Gordana, Ljubiša i Miroslav stigli su na visinu od 6.600 metara. Osmotrili su vrhove Tadžikistana, koji liče na švajcarske Alpe, razgledali glečer Pik Lenjina i po Andrijinoj želji,slikali se sa zastavom Republike Srpske.
Surove vremenske prilike sprečile su pohod do najvišeg grebena na Pamiru. Magla je okovala planinske litice, snažan vetar ih je zanosio, pa su morali da se ukopaju u sneg a zbog bezbednosti su odlučili da se vrate, jer su upravo tih dana tragično nastradala dva ruska planinara.
„Već 13 godina sam član Planinarskog društva „Mladost” u Zvorniku i želja mi je bila da baš na Lenjinovom vrhu pobodem srpsku trobojku, nažalost nisam uspeo, ali zadovoljan sam zbog ličnog visinskog rekorda. Najviši vrhovi nisu moj cilj po svaku cenu, već želja da obiđem što više planina i da negujem drugarstvo koje je osnova planinarenja”, kaže Andrija pred kojim su novi izazovi koji vode na planinske vrhove Severne Amerike i Himalaje.
S. Popović
[objavljeno: 11/11/2008]
.jpg)
