Izvor: Politika, 29.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovita brezova voda
Stanovnici Romanijske visoravni koriste recepte čuvenog travara Jove Mijatovića
Borike kod Rogatice – Mart i početak aprila je, po tradiciji, vreme za prikupljanje brezove vode. Ovih dana na području Romanijske visoravni u Republici Srpskoj naći će se sakupljači ove tečnosti, koja se u praksi pokazala kao odličan lek za razbijanje kamena u bubregu. Radomir Ivanović iz Borika kod Rogatioce, kaže da su za brezovu vodu saznali pre tridesetak godina, na preporuku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuvenog Romanijskog travara Jove Mijatovića. Čiča Jovo Mijatović je odavno umro, ali su ostali njegovi recepti, knjige i usmena predanja. I svi odreda ističu lekovitost brezove vode.
– Iz našeg iskustva najpodesnije breze za sakupljanje brezove vode su one starosti između deset i petnaest godina. A sam proces sakupljanja je vrlo jednostavan. Sa specijalnom ručnom burgijom na sunčanoj strani zabušimo rupu u stablu breze, ispod toga postavimo mali limeni levak, pa na zakucani ekser iznad obesimo plastičku kantu, objašnjava Ivanović.
On kaže da se za toplijih dana sa jedne breze dnevno može sakupiti između pet i deset, pa čak i petnaest litara ove vode, koju meštani Romanijskog kraja piju umesto obične, a posebno oni koji žele da se oslobode kamena u bubregu.
Ivanović podseća da brezova voda počinje da se sakuplja sa prvom prolećnom vegetacijom i traje negde do polovine aprila, u zavisnosti od broja lepih dana.
– Naš čuveni travar Jovo Mijatović nam je prvi ukazao na svu lekovitost brezove vode, tako da je to u ovom kraju postala naša uobičajena tradicija. Bezbroj ljudi se na ličnim primerima uverilo da je odlična za bubrege, mokraćne i sve druge kanale u čovečijem organizmu. Uostalom, u vreme dok trošimo brezovu vodu mi nemamo ni kamenac na zubima, uverava nas Ivanović.
Inače, brezova voda je prvih nekoliko dana slatkastog ukusa, a nakon izvesnog vremena obavi se proces vrenja, tako da bude kiselkasta.
– Nekome pomogne i pet litara ali, u proseku, ljudi koriste oko trideset litara, nakon čega im, u većini slučajeva, brezova voda pomaže. Inače, interes za ovu vodu pre poslednjeg rata bio je mnogo veći, tako da smo biljnim apotekama isporučivali po 500 do 1.000 litara. I danas je traže, ali znatno manje, kaže Ivanović.
Do sada nije bilo nikakvih inicijativa za se brezova voda medicinski ispita i utvrde njena lekovita svojstva.
– Prava je šteta što za to još niko nije zainteresovan, a trebalo bi. Možda bi i mi tada mogli pronaći interes, prikupljajući ovu lekovitu vodu i organizovano je plasirati za poznate kupce, kaže Ivanović.
Breza je, inače, belogorično drvo koje raste širom Evrope i Azije, vrlo je otporna i prilagodljiva, samo što ne podnosi močvarna tla. Životni vek joj je oko 100 godina, a može narasti do 20 metara, sa stablom debljine do 60 santimetara. Stari Sloveni i Kelti su uz brezu vezivali brojne običaje. Inače je simbol proleća. Od davnina je poznata lekovitost njenog soka. Uz već pomenuta lekovita svojstva, brezova voda se koristi i kao dodatak šamponima i raznim sredstvima protiv opadanja i mašćenja kose.
Slavko Heleta
[objavljeno: 30/03/2008]
.jpg)
