Izvor: RTS, 19.Mar.2015, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lajčak: Opasno otvarati pitanje granica na Balkanu
Svaki pokušaj otvaranja pitanja granica, posebno na Balkanu, Slovačka rezolutno odbacuje jer to može da bude opasno poručio je potpredsednik Vlade Slovačke Miroslav Lajčak.
Miroslav Lajčak je, nakon sastanka sa šefom diplomatije Crne Gore Igorom Lukićem, rekao da je za njegovu državu apsolutno neprihvatljiv svaki pokušaj bilo kakvog otvaranja pitanja granica, prenosi Tanjug.
Ova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Lajčakova izjava odnosi se na nedavno otvaranje graničnog problema Sutorina između Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
"To pitanje u ovom trenutku može da bude veoma opasno i sve države u regionu treba da vode svoju vladu i svoj parlament prema budućnosti, a ne da vraćaju unazad. Naša država takvu ideju resolutno odbacuje", precizirao je Lajčak.
Spor oko teritorijalne pripadnosti Sutorine Bosne i Hercegovine nastao je nakon dokumenta o razgraničenju Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji je potpisan u maju 2014. godine, prema kojem Sutorina ostaje u sastavu Crne Gore.
Na osnovu toga dokumenta, poslanik SDP BiH Denis Bećirović pokrenuo je u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, rezoluciju o Sutorini, kojom se inicira, poništenje međudržavnog dogovora dveju država.
Prema pisanju crnogorskih medija, ovaj spor je suprotan mišljenju Badinterove komisije iz 1991. godine, kojim se granicama novonastalih država nakon raspada Jugoslavije, smatraju za republičke granice.
Granična kriza između Bosne i Crne Gore je produbljena nakon što je crnogorski predsednik Filip Vujanović odbio da pošalje novog ambasadora u Sarajevo usled pretenzija Bosne na region Sutorine, koji se trenutno nalazi unutar crnogorskih granica, a sporazum koji definiše granicu između dveju država tek treba da bude ratifikovan od Parlamenta BiH.
Svako nastojanje da se pronađe pravni osnov zahteva za promenu sadašnjeg stanja Sutorine je jalovo i znači samo izazivanje problema i teškoća, prvenstveno za BiH, smatra akademik, profesor Muhamed Filipović.
Filipović je za podgoričku Pobjedu rekao da je sa tog gledišta inicijativa Bećirovića avanturizam i proizvodnja problema tamo gde ih nema i gde mogu samo štetiti BiH.
"Niko u bosanskoj javnosti sve do pre mesec ili dva dana nije mislio da bi pitanje granica između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a posebno pitanje Sutorine, moglo postati sporno u odnosima između dve zemlje", rekao je Filipović.
Prema njegovim rečima, Sutorina je kao bosanska teritorija pominjana u radovima nekih marginalnih ljudi, nepoznatih u nauci i nebitnih u političkim i pogotovo međunarodnim pravnim pitanjima.
Spor je postao aktuelan kada je grupa bosanskih akademika, intelektualaca i NVO-a objavila izveštaj pre par meseci u kojem je navedeno da kratak pojas crnogorske obale i njegova bliža okolina, zvana Sutorina, zakonski pripada Bosni.
Ta grupa tvrdi da postoje čvrsti dokazi da je teritorija bila deo Bosne do Drugog svetskog rata i da je sada Sutorina "de jure" bosanska teritorija.
Inače, sporno područje Sutorine i njene okoline uključuje pet sela, kao i reku Sutorinu, po kojoj regija nosi ime.
Najvažnije, sporno zemljište se nalazi na par kilometara od crnogorskog primorskog grada Herceg Novog.
Ako bi se teritorija ustupila Bosni, to bi državi omogućilo drugi izlaz na Jadransko more, suplementaran njenom pojasu obale od 24 kilometra u području Neuma.
