Izvor: Politika, 15.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuzmanović: Ne tražimo osvetu već, pravdu
Traži se obelodanjivanje istine o „tuzlanskoj koloni”, Dobrovoljačkoj ulici i drugim stratištima srpskog naroda, i da zločince stigne snažna ruka pravde i zaslužena kazna, rekao predsednik RS na parastosu stradalim vojnicima u Tuzli
Bijeljina – Parastosom i polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu, u kojoj su sahranjene kosti 29 identifikovanih vojnika nekadašnje JNA, nastradalih u „tuzlanskoj koloni” 15. maja 1992. godine, juče je na gradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << groblju Pučile u Bijeljini obeležena 16. godišnjica od tog zločina, za koji do danas niko nije odgovarao.
Sa skupa, kome su, osim porodica nastradalih vojnika, prisustvovali i predsednik RS Rajko Kuzmanović, te brojni predstavnici nevladinih organizacija i političkog i javnog života RS, zatraženo je od nadležnih pravosudnih organa da sprovedu istragu i utvrde istinu, jer je krajnje vreme da se kazne izvršioci ovog gnusnog zločina.
„Kolona mladosti i mira 15. maja 1992. godine u Tuzli je simbol stradanja nevinih ljudi u istoriji čovečanstva” istakao je Rajko Kuzmanović napominjući da organi i institucije sistema u BiH duguju odgovore porodicama čiji su najmiliji nastradali.
„Traži se obelodanjivanje istine o „tuzlanskoj koloni”, Dobrovoljačkoj ulici i drugim stratištima srpskog naroda, traži se istina i da zločince stigne snažna ruka pravde i zaslužena kazna. Ne tražimo osvetu već, pravdu”; rekao je Kuzmanović.
Ministar rada i boračko invalidske zaštite RS Boško Tomić zatražio je od Tužilaštva BiH i RS da provedu efikasnu istragu kako bi bila utvrđena istina i kažnjeni izvršioci zločina nad pripadnicima bivše JNA u „tuzlanskoj koloni”. Tomić je podsetio da institucije RS raspolažu brojnim dokazima o ovom zločinu i poručio da će će svi koji su uprljali ruke biti privedenin i kažnjeni, jer će samo tako pravda biti zadovoljena, a duše ubijenih počivati u miru. Prema njegovim rečima, činjenice i dokazi ukazuju na naredbodavce i izvršioce zločina, a njihov trag vodi do bošnjačkog ratnog vrha.
Preživeli vojnici JNA i porodice, čiji su najmiliji na svirep način stradali tog 15. maja 1992. godine su razočarani i ogorčeni radom Tužilaštva BiH, jer je, kako ističu, sramno da se ni 16 godina od tog stravičnog zločina, ne znaju njegovi krivci. Sara Tubić iz Lukavca izgubila je sina Jelenka čija je samo jedna pronađena kost sahranjena u zajedničkoj Spomen-kosturnici na Pučilama u Bijeljini.
„Dođem ovde sveću da zapalim, sina da se setim. I svaki dan se pitam Bože kome je on bio kriv. Hoće li iko odgovarati za ovaj strašni zločin”, priča Sara.
Jedan od preživelih, teško povređen prilikom povlačenja iz Tuzle, Radojica Ilić kaže da se i danas oseća kao i 15. maja 1992. godine koji je za njihove porodice bio „crni petak”.
„Ako postoji pravda zašto ni do dan-danas istina o dešavanjima u Tuzli nije ugledala svetlost dana. Zašto se skriva. Pravosudni organi očigledno pod pritiskom politike ne rade svoje posao”, kaže ogorčeno Ilić.
Slavko Novaković, takođe jedan od preživelih masakra u Tuzli, javno je pozvao nadležne institucije u RS i BiH da što pre izvršioce zločina izvedu pred lice pravde.
„Kukavičja naredba Selima Bešlagića i ostalih odgovornih za ovo što se desilo, a za koje su naši istražni organi proverili, a da ni do danas niko nije procesuiran . Znači mesto gde je pobijeno više od stotinu mladih ljudi je nebitno”, kaže Novaković.
Suzana Rađen-Todorić
[objavljeno: 16/05/2008]
