Izvor: Press, 02.Nov.2012, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda vodi cirkus oko referenduma
Predsednička inicijativa - U debatu se uključio i Danilo Tirk, koji traži da vlada povuče svoje ključne zakone za zaustavljanje ekonomske krize, a da opozicija odustane od referenduma o njima
LJUBLJANA - Rasplamsava se polemika posle odluke grupe od 30 poslanika, većinom iz redova opozicione Pozitivne Slovenije Zorana Jankovića, da podnese zahtev za raspisivanje referenduma o zakonu o „lošoj banci" i zakonu o formiranju državnog holdinga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Za vladu Janeza Janše to su dve ključne sistemske mere kojima želi da sredi katastrofalno loše stanje u bankarskom sektoru i onom delu privrede koji je do sada bio u vlasništvu države.
Tirk: Vlada nespremna
Slovenački predsednik Danilo Tirk predložio je dodatne razgovore o načinu sanacije bankarskog sistema i upravljanja državnom imovinom da bi se sprečila moguća politička kriza ako bi se o tome organizovao referendum. Iz predsednikovog kabineta saopšteno je da on ne sumnja da je legitiman zahtev trećine poslanika u parlamentu da se o dva već prihvaćena zakona održi referendum, ali da bi bilo bolje da parlament osigura uslove za temeljnu raspravu da se dođe do rešenja s širom javnom, političkom i stručnom podrškom, od one koju su poslanici dali zakonima na kojima insistira vlada.
Predsednik Tirk smatra da se referendumska inicijativa opozicije u sadašnjem trenutku ne može oceniti kao dobrodošla, ali smatra da je bila izazvana „nespremnošću vladajuće koalicije da sasluša predloge opozicije i stručne javnosti". Zato predlaže da vlada zamrzne ili odloži zakon o „lošoj banci" i zakon o holdingu državne imovine (koje je parlament već prihvatio), a da opozicija odustane od referenduma.
Precizna računica - Koje bi bile posledice ukoliko bi bio održan „finansijski" referendum
Pet direktnih šteta za kompanije i građane
Slovenački list „Finance" izračunao je direktne posledice referenduma na firme i građane:
1. Strana pomoć za banke: Ako NLB, Abanka i NKBM do kraja ove godine ne dobiju garancije o kapitalnom jačanju, Slovenija bi već početkom naredne godine morala da moli institucije EU za pomoć.
2. Padanje boniteta: Rejtinzi Slovenije su već sada na istorijskom dnu. Svako odlaganje sanacije bankarskog sistema finansijskim tržištima šalje signal da se situacija može još pogoršati i time sniziti već tako niske ocene.
3. Plate javnih službenika nisu više sigurne: Slovenija je iskoristila pogodan trenutak i posle više od godinu i po dana dugoročno zadužila u inostranstvu. Ako se uslovi dugoročnog zaduživanja pogoršaju, država bi već u prvom polugodištu 2013. mogla da zapadne u nelikvidnost.
4. Još više problema za preduzeća: zbog nerazvijenog finansijskog sistema firme imaju sve više problema i previše su zadužene. Plaćaju više kamata i teže dolaze do svežeg kapitala.
5. Produžavanje krize u 2015. godinu: prema ocenama EBRD-a, slovenački BDP će u 2013. godini pasti za dva odsto i Slovenija će biti jedina država srednje i istočne Evrope u ekonomskoj krizi. Stabilan finansijski sistem smatra se ključem novog rasta, ali ako se agonija banaka produži i kriza bi mogla da se produži u 2015. godinu.
U slučaju da se referendum raspiše i da na njemu „padnu" ovi zakoni, onda parlament godinu dana ne bi smeo da donosi nove odluke vezane uz sanaciju banaka i vođenje preduzeća u državnom vlasništvu.
Opšta ocena je da bi to dovelo do zaoštravanja političke krize jer su gotovo svi saglasni da su loši bilansi banaka i preveliko učešće države u privredi glavni generatori ekonomske krize.
Nefunkcionalan sistem
Egon Zakrajšek, ekonomista u američkoj centralnoj banci Fed, izjavio je da je zahtev za referendum „nekredibilan potez koji tržištima šalje poruku da je slovenački politički sistem sasvim nefunkcionalan".
- Poruka je da deo političke elite nije svestan ili mu je svejedno kakva je trenutna situacija. Sigurno je da će bonitetne agencije reagovati na najavljene referendume - kaže Zakrajšek.
Zato glavni i odgovorni urednik lista „Finance" Peter Frankl u redakcijskom komentaru traži da se loše stanje hitno menja i privatizaciju mnogih državnih kompanija vidi kao jedino rešenje.
- Kada kompanije dobiju nove privatne vlasnike, onda nestaje politički uticaj na privredu - smatra Frankl.
