Izvor: S media, 03.Dec.2010, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza na bis
Posle blagog ulaska u pozitivnu sferu, Hrvatsku očekuje novi pad u ekonomsku krizu, koja će već u poslednjem tromesečju ove godine doneti pad bruto domaćeg proizvoda za jedan odsto, smatraju hrvatski bankarski analitičari, a prenosi "Večernji list".
Pesimistima po pitanju hrvatske ekonomije priključila se i Evropska komisija, koja očekuje 1,8 odsto privrednog pada u 2010. godini.
Od početka krize u proleće 2008. godine do drugog tromesečja 2010. proizvodnja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se u Hrvatskoj smanjila 8,7 odsto, a ulaganja za čak 25 odsto, objavila je EK u Jesenjim ekonomskim predvidjanjima za period do kraja 2012.
U oceni hrvatske ekonomije EK navodi da su ulaganja još niska, a kamate na kredite visoke i predvidja da će BDP ove godine da padne za 1,8 odsto, a da će dogodine njegov rast biti manji od toga i da će iznositi samo 1,5 procenata.
Pored toga, ocenjeno je da ima malo izgleda da se u naredne dve godine smanji manjak državnog budžeta, koji iznosi 5,7 odsto BDP-a, dok će istovremeno Vladin dug da poraste sa 35 odsto u 2009. na 50 procenata u 2012. godini.
Scenario blagog oporavka i ponovnog porinuća u krizu, u ekonomiji je poznat kao "dvostruki W pad", a s njim se već suočila SAD 1980. godine, zbog pogrešne monetarne politike, dok je u Evropi sada slična situacija, jer bi nekoliko prezaduženih zemalja mogle da u dvostruki pad povuku celu Uniju.
"Opasna je to pojava", rekla je ekonomista "Privredne banke Zagreb" (PBZ) Ivana Jović, uz objašnjenje da Evropa zbog toga drži rekordno niske kamate, ali da je to "mač sa dve oštrice", jer se time podstiče neodmereno zaduživanje država i povećanje deficita.
Ekspertska grupa PBZ, "Splitske banke" i "Rajfajzen banke" u Hrvatskoj, koji redovno prate i komentarišu najnovije makroekonomske podatke, ocenili su da je hrvatski put izlaska iz krize "prilično krivudav i posut trnjem" i da je država razdoblje jeftinog novca, umesto u proizvodnju, potrošila na "skupe projekte i mutne privatne poslove".
Hrvatski rast BDP-a u trećem tromesečju od 0,2 odsto, Jović opisuje kao "marginalan" i smatra da je nastao zbog turističke sezone i rasta izvoza usluga, a ne robe.
Ona je ocenila i da relativno visoke stope rasta stranih porudžbina još nemaju većeg značaja na ukupnu proizvodnju, koja je uglavnom oslonjena na nestabilnu domaću tražnju.
U poredjenju sa nekim sličnim zemljama u EU, Hrvatska i dalje iz krize izlazi daleko sporijim tempom. Za razliku od njenih 0,2 odsto, Slovačka je u trećem kvartalu zabeležila rast od 3,7 odsto, a Madjarska od 1,6 procenata.
Jović, uz to objašnjava da se rast BDP-a u zemljama "nove" Evrope, uglavnom zasniva na rastu izvoza u Nemačku, kao najveću evropsku ekonomiju, koja se uspešno izvlači iz krize.
(Tanjug)
