Izvor: Politika, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivošije zarobljene u bespuću
Najveći problem ovog kraja koga su pesnici opisivali stihom „sve je svijet, a Boka je cvijet” jeste to što naroda nema, a pusta zemlja nikome ne valja
Kotor – U Krivošijama, u zaleđu Boke na pola puta između Risna i Grahova, na prostoru od 114 kvadratnih kilometara, danas živi pedesetak staračkih domaćinstava. Pre samo stotinu godina ovaj kraj sa 20 bratstava imao je više stanovnika nego nikšićka ili podgorička varoš.
„U vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << austrougarske okupacije imali smo ono što je danas teško zamisliti. Petnaestak dućana, tri pekare, tri mesare, poštu, hotel ’Crkvice’ vlasnika Sima Petkovića, školu čiji se temelji još vide pored sabornog hrama u Dragalju. Imali smo najveću pekaru na Balkanu, drugu po veličini u Evropi, posle one u Beču koja je za potrebe austrijske vojske dnevno pekla i po 24 tone hleba. Mirovnim sporazumom koji je sa Krivošijanima nakon njihovog drugog ustanka u ime austrougarskog cara 11. januara 1870. godine potpisao general Gavrilo Radić ispunjeno je sve zbog čega su se naši preci digli na oružje i ’doćerali cara do duvara’. Da ne služe vojsku, da ne plaćaju poreze, da nose oružje, a da se ustanicima plati ratna odšteta”, priča nam Sveto Samardžić, aktivista ove kotorske mesne zajednice koja je u žižu javnosti dospela zbog deceniju i po „starih” računa za struju koje nema ko da plati.
Da je u vreme dugogodišnje okupacije društvo vodilo više računa o Krivošijama nego danas, po rečima našeg sagovornika, svedoči i podatak da je crno-žuta monarhija „na dlijeto, malj, lopatu i maškin” od 1885. do 1904. godine napravila pedesetak kilometara kolskog puta čijim se uskim serpentinama i dan-danas penju automobili dok ne izađu na moderan autoput koji je izašao podno Crkvica. Koliko je Austrougarska poštovala ovaj buntovni kraj brđana, koji su 172 godine birali svoje kneževe, govori i činjenica da se i sam austrougarski ćesar Franjo Josif u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Dragalju molio Bogu na pravoslavnoj liturgiji 6. maja 1875. godine.
„To je i jedini zvanični obred u pravoslavnom hramu kome je austrougarski suveren tokom svoje vladavine prisustvovao”, kaže naš sagovornik.
U Krivošije, kako tvrde meštani, šezdeset godina, društvo ništa nije uložilo izuzev u struju koja je došla 1969. Poslednjih petnaest godina nisu plaćani računi za struju. To se, po rečima Samardžića, „nema odakle platiti, jer su dugovi dostigli i po dve do tri hiljade evra”.
O problemima Krivošija prošle godine delegacija ovog kraja razgovarala je sa gradonačelnicom Kotora Marijom Ćatović.
„Obećala nam je da će kotorska gradska uprava učiniti sve kako bi pomogla da se problemi prevaziđu. Pošto smo ljudi od mere i vere, mi im verujemo da će tako i biti. Ako ne urade ništa, imamo način i zakon. Napravićemo referendum i priključiti se hercegnovskoj opštini, jer smo u njenom sastavu bili do 1951. godine”, kaže Samardžić.
Sveto podvlači da je najveći problem Krivošija to „što naroda nema, a pusta zemlja nikome na valja”. „Verujem da ne može biti ni varoši bez sela. Da je mogao grad da živi bez sela, sela ne bi postojalo. Mome ocu i đedu ništa nije bilo dalje sići sa Krivošija u Boku nego meni.”
Mnogi strani biznismeni se interesuju za kupovinu, jer je 90 odsto zemljišta privatno. Pojedinci imaju i po nekoliko miliona kvadratnih metara.
– Ali, ako nekome prodate milion kvadrata, ubrzo Krivošije neće biti naše. Treba o tome da razmislimo i povedemo računa jer ima načina da se Krivošije ožive. Bolje da budemo suvlasnici nego najamnici. Imamo izuzetno povoljnu poziciju u Crnoj Gori. Pesnici su davno rekli, „sve je svijet, a Boka je cvijet”. Da sa morske pene za nekoliko desetina minuta izađete na visinu od hiljadu metara nadmorskih, to nema nigde”, priča Sveto.
Krivošijani ipak najviše veruju u prosperitet svoga kraja posle završetka izgradnje puta Risan – Grahovo, jer gde „put, voda i struja ne prolaze, nema života”. Tako bi oživeli i Lipci u Boki, ali i Knež laz, Ledenice, Grkavac i Dragaljsko polje u Krivošijama.
Željko Komnenović
[objavljeno: 18.02.2008.]
