Izvor: Politika, 28.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditirano četiri hiljade radnih mesta
Investiciono-razvojna banka Republike Srpske plasirala u privredu oko 300 miliona konvertibilnih maraka uz veoma povoljne kamatne stope
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Zahvaljujući kreditima koje je plasirala Investiciono-razvojna banka Republike Srpske, od 2007. do sada je zaposleno 3.957 radnika. Osim toga, Investiciono-razvojna banka, na osnovu odluka Vlade Republike Srpske, daje kredite preduzećima od strateškog interesa za očuvanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broja zaposlenih.
– Prošle godine je, zajedno sa revolving sredstvima Svetske banke, plasirano 215 miliona maraka ili nešto manje od 110 miliona evra. S obzirom na to da smo mi projekte finansirali sa 60 a nosilac projekta sa 40 odsto, ukupno je plasirano oko 300 miliona maraka. U 15 najvećih preduzeća, kojima smo dali 32,7 miliona maraka kredita, zaposleno je 1.136 radnika – kazao je za naš list direktor Investiciono-razvojne banke Brane Stupar.
Iz Razvojnog programa Republike Srpske, dodao je on, Investiciono-razvojna banka je dobila ukupno 667 miliona maraka. Deo tog novca biće dokapitalizovan u fondovima kojima upravlja banka, a deo je namenjen kreditnim linijama za početne poslovne aktivnosti, mikrobiznis u poljoprivredi, poljoprivredu, preduzetnike i preduzeća, jedinice lokalne samouprave, otkup potraživanja i stambene kredite.
– Kamatne stope su od 3,6 do 5,9 odsto. Ako isključimo stambene kredite, jer tu nema zapošljavanja, kamate na kredite za mikrobiznis su od 4,9 do 5,9 odsto, što je drastično manje nego u komercijalnim bankama. Navešću jedan primer: na obrtna sredstva kod nas su kamate 5,3 a kod komercijalnih banaka su od 12 do 14 procenata – objašnjava Stupar.
Govoreći o kontrolnim mehanizmima, on je rekao:
– Prethodna kontrola obavlja se pred dodelu kredita i pod njom se podrazumeva stručno snimanje potreba preduzeća. Ako pozitivno ocenimo zahtev, onda najkasnije šest meseci od davanja novca kontrolišemo da li se kredit koristi namenski i u skladu sa odredbama ugovora na osnovu kojeg je dat preduzeću. Do sada smo raskinuli dva ugovora, jer sredstva nisu korišćena namenski.
Zbog svetske ekonomske krize, Investiciono-razvojna banka je uvela i liniju za otkup internih i nedospelih inostranih potraživanja.
– Otkupom nedospelih potraživanja preko komercijalnih banaka znatno ćemo popraviti likvidnost privrede. To znači da će našim sredstvima preduzećima, prvenstveno izvoznicima, biti plaćana roba koju prodaju na stranom tržištu, a ona će nam novac vraćati u roku od 12 meseci po dospeću fakture. Otkupljujemo nedospela potraživanja od 10.000 do dva miliona maraka. Ovakvom politikom omogućujemo preduzećima da ponude inostranom partneru povoljnije rokove za naplatu, čak i do 120 dana. Time im, ujedno, dajemo šansu da opstanu na inostranom tržištu. Do dva miliona maraka finansiraćemo i obrtna sredstva, što će preduzećima omogućiti da sačuvaju zalihe i prodaju ih u nekom, za njih, povoljnijem vremenu – istakao je Stupar.
Među merama za suzbijanje negativnih efekata svetske ekonomske krize je, prema njegovim rečima, i formiranje garantnog fonda, koji bi do 50 odsto snosio rizik naplate kredita od krajnjih korisnika. To su krediti do 50.000 maraka.
– S tim garantnim fondom mogli bismo da pospešimo početne poslovne aktivnosti i mikrobiznis u poljoprivredi. Na taj način bismo uticali na povećano zapošljavanje u malom i mikro preduzetništvu – dodao je naš sagovornik.
On je ocenio da je Investiciono-razvojna banka „dobila veći značaj nego što bi ga imala da nije bilo krize, jer ona deluje na povećanje likvidnosti bankarskog sektora i privrede u celini".
– Naša sredstva ne zahtevaju od banaka neke posebne kreditne linije iz inostranstva ili depozite. Jer, komercijalne banke koje imaju s nama ugovore povlače naša sredstva i njima kreditiraju privredu, što je i u normalnim uslovima neophodno. S druge strane, delujemo na kamatne stope u Republici Srpskoj i one su, kao što sam već rekao, znatno niže nego u komercijalnim bankama – naglasio je Brane Stupar.
Boro Marić
[objavljeno: 29/04/2009]
