Izvor: Politika, 22.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krastavac po meri EU
Hrvatska je donela pravilnik o kvalitetu povrća i voća u skladu s normama Evropske unije, a tu piše da plavi patlidžan ne sme biti previše zakrivljen, grašak u mahuni mora imati najmanje pet zrna, a karfiol manji od 11 santimetara ne dolazi u obzir za prodaju
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Među onima koje će zaboleti glava od približavanja evropskim integracijama svakako su i ratari, jer ubuduće, njihovi proizvodi moraju da budu kao pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konac i pred potencijalnim kupcima poslagani kao vojnici u stroju. Hrvatska je ovih dana donela pravilnik o kvalitetu povrća i voća kojim je u skladu s normama EU precizno predviđeno kako voće i povrće mora da izgleda izloženo u prodaji.
Sve voće i povrće, po tom pravilniku, u prodavnicama moraće da bude podjednako, složeno prema veličini i težini, isključivo standardnog oblika – piše u pravilniku i onda se navode precizne odredbe i mere po vrstama. Tako na primer, plavi patlidžan ne sme biti previše zakrivljen, krastavci moraju biti podjednake dužine i oblika, poslagani prema veličini, boranija se mora prodavati s peteljkom, a grašak u mahuni mora da ima najmanje pet zrna. Nadalje, kod spanaća prve klase peteljka lista ne sme biti duža od 10 santimetara, a praziluk mora da ima propisan odnos belog i zelenog dela (trećina ukupne dužine ili polovina stabljike mora da bude bela ili zelenkasto-bela). Minimalni promer kod ranog praziluka je osam milimetara, a za ostali 10 milimetara i to nije sve: promer najvećeg praziluka u istom svežnju ne sme da bude dvostruko veći od promera najmanjeg.
Zatim, razlika između najmanjeg i najvećeg ploda patlidžana u istom pakovanju ne sme da prelazi dva santimetra, minimalni promer ekstra belog luka je 45 milimetara, a za prvu i drugu klasu 30 milimetara. Najmanji dozvoljeni promer glavice karfiola je 11 santimetara, dok razlika između najveće i najmanje glavice karfiola u istom pakovanju ne sme da pređe četiri santimetra.
Ređaju se zatim slične precizne odredbe za sve vrste povrća i voća koje se nalazi u prodaji, a prvi utisak je da će u ovom novom normiranju po ugledu na EU najteže proći mali ratari koji pretežno gaje stare i autohtone vrste povrća i voća, koje nisu poput onih hibridnih sklone da izgledaju podjednako i imaju sličnu veličinu ili težinu. Pridržavanje pravilnika EU sa ovako strogim normama, kako smatraju neki domaći stručnjaci, doneće zaštitu potrošačima, ali će se na taj način istovremeno izgubiti raznolikost i izvornost domaćih proizvoda.
R. Arsenić
[objavljeno: 23/10/2008]
