Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevsko, a sada makedonsko
Kavadaračka porodica vinogradara Elenovi odnedavno gazduje na imanju dinastije Karađorđević kod Demir Kapije i na dobrom je putu da kraljevskom kompleksu vrati stari sjaj
Crkva Sv. Atanasija je na uzvišici iznad Demir Kapije. Na tom mestu emisari kralja Aleksandra Karađorđevića I, pre osam decenija tek su utvrđivali lokaciju za hram koji je njihov vladar naumio da gradi. Tako je sagrađen „Mali Oplenac” a potom i jedno od mnogih kraljevih imanja, u bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jugoslaviji. Interesantno je, međutim, da je na imanju u Demir Kapiji kralj boravio samo jednom. Bilo je to 8. marta 1931. godine, posle obilaska Valandova i okoline, tada pogođenih katastrofalnim zemljotresom. I kraljica Marija je u kraljevskoj kući kraj Demir Kapije bila redak gost. Zabeleženo je da je dolazila 1934. godine, posle atentata na Aleksandra, iste godine u Marselju.
Makedonija je zapala za oko kralju Aleksandru tokom Prvog svetskog rata, pa je odlučio da čim dođu bolja vremena, „negde u Maćedoniji”, sagradi skromno svratište. A kad su došla bolja vremena, suveren je na jug poslao svoje ljude da odaberu lokaciju. Odluka je pala na kotlinu demirkapijske klisure koja je bila kao stvorena za kraljevsko imanje. Emisari su izvestili da je odabrana lokacija u vlasništvu begova, koji su radi da prodaju zemlju ali da „tvrde pazar”.
„Ponudite cenu koju neće odbiti”, rekao je kralj svojim ljudima i tako je i bilo. Ali, kada je Usnibeg kraljevim izaslanicima zatražio 2.000 lira, u zlatu, javio se izvesni Apostol iz obližnjeg sela Banja. On je begu poslao aber da će od kralja platiti 300 lira više, u zlatu, razume se. Priča dalje kazuje da je mudri beg primio ponudu ali je drugom kupcu uzvratio; „A, bre Apostole, da mi dadeš i 3.000 zlatnih lira, tebi ne dam imanje. Daću posed kralju za 2.000 lira, jer mi on garantuje da ću sa tim zlatom sigurno stići do Turske”.
Bačve od slavonskog hrasta
Tokom 1929. godine na imanju su zasađene plantaže vinove loze, koje su postepeno narastale sve do ratne – 1941. godine. Bilo je tu svih sorti grožđa a vino je prerađivano u kraljevskom podrumu i čuvano u bačvama od najboljeg slavonskog hrasta. Krajem Drugog svetskog rata, pri povlačenju na sever, nemački vojnici su pucali u vinske bačve, a tragovi metaka su vidljivi i danas.
Do 1941. godine, na imanju Karađorđevića u Demir Kapiji izgrađene su dve upravne zgrade, jedna reprezentativna vila, dve stambene zgrade, vinarski podrum kapaciteta 150.000 litara, dve radionice za popravku poljoprivrednih mašina, staja za konje, staja za krave sa automatskim pojilicama, koš za kukuruz, magacin...
U jeku izgradnje kompleksa, 1931. godine, valandovski region je zadesio katastrofalan zemljotres. Uverivši se lično u posledice katastrofe, kralj je naredio da se za najugroženije, žitelje obližnjeg sela Banja, podignu kuće. U neposrednoj blizini kraljevskog imanja izgrađena je i železnička stanica, škola, pošta, sedište sreske uprave... Na ćuviku iznad imanja, podignuta je crkva koju su meštani odmah prozvali „Mali Oplenac”.
Na obližnjoj reci Bošavici, izgrađen je mlin sa električnom centralom snage 132 kilovata, koja je osvetljavala posed i čitavo naselje Demir Kapije. Na kilometar jugozapadno od imanja, podignuta je ergela za uzgoj lipicanera. U blizini ergele, izgrađena je dvorska vodenica, za mlevenje koncentrata. U njenom sastavu je bila i centrala jednosmerne struje od 110 volti za osvetljavanje ergele. Uz svinjce, farmu ovaca i kokošaka, na imanju je tada bila i prilično vredna mehanizacija – dva traktora, vršalica, kosačica...
Oko pet hektara je bilo pod raznim voćem, a stočna hrana se gajila na površinama od oko 70 hektara. Na imanju je do početka Drugog svetskog rata radilo oko 200 radnika i 25 službenika.
Zvonimir Budimirović jedan je od potomaka kraljevih podanika iz stare srpske loze. Inženjer organizacije rada, rođeni Zaječarac sticajem životnih okolnosti obreo se i trajno nastanio u Demir Kapiji. Kako je od oca nasledio ljubav prema istoriji i starinama, blizina kraljevog imanja došla mu je kao poručena za istraživanje.
„Kad sam video u kakvom je jadnom stanju imanje i još kad su, posle raspada one divne zemlje, na njega nasrnuli tranzicioni makedonski biznismeni, rešio sam da nešto učinim”, priča Budimirović.
Vino za probrane kupce
I učinio je. Na njegov predlog i uz razumevanje gradonačelnika Atanasa Todorova i ljudi iz Ministarstva kulture, 24. decembra 2002. godine, Savet opštine Demir Kapija doneo je odluku da sve znamenitosti u opštini stavi pod zaštitu države, Republike Makedonije. Tako je, pod brojem 1 i naznakom Objekti od istorijskog značaja, pod zaštitu stavljeno i kraljevo imanje i svi objekti u Demir Kapiji koji su građani po njegovom nalogu
Vlasničke transakcije sa jednim od najlepših i najuređenijih imanja kralja Aleksandra Karađorđevića, koje je testamentom ostavio princu Tomislavu, teško je razmrsiti. Podrum i deo kompleksa skopska firma „Floraskop” imanje je prepustila „Agropinu”, čiji je vlasnik ugledna kavadaračka porodica vinogradara Elenovi.
U vreme kad smo posetili kraljevo imanje vlasnici su bili odsutni, ali nam je ljubazna domaćica, gospođa Katica Resavka pokazala sve objekte u kompleksu.
Iz onoga što se da videti, Blagoja Elenov i njegovi sinovi Risto i Pero su na dobrom putu da imanju vrate stari sjaj. Sem što su, po originalnim planovima obnovili sve objekte, prilagodivši ih potrebama vinarskog podruma, u njima su uredili salu za degustacije i prijem gostiju. Desno od glavne kapije gradi se restoran i prodavnica za vino.
U prostranom dvorištu su dobro očuvane mašine, aparati i druge naprave za spravljanja vina, raspoređene da posetiocima potvrde domaćinluk kralja Aleksandra Karađorđevića, koji, usudom sudbine nije dobio priliku da okusi vino iz svojih vinograda.
Novi vlasnici pažljivo prave i čuvaju vino za probrane kupce. Tu sazreva i čuveno vino „Vila Marija”, imenovano u čast kraljice Marije.
A Vila Marija, koja je bila ukras kraljevog imanja u Demir Kapiji, izdvojena ogradom u levom uglu prostranog dvorišta, još čeka na obnovu. Zub vremena i ljudski nemar nisu joj sasvim naudili. I onako siva i zapuštena, sa dvema prelepim karijatidama na glavnom ulazu, rečitije od bilo čega, govori o nekadašnjoj raskoši. Pravljena je po nacrtu samoga kralja, namenjena, kraljici Mariji, ali je ona samo jednom posetila tu vilu.
Po zamisli Elenovih, kraljevska vila bi trebalo da postane rezidencijalni objekat zatvorenog tipa. U toku su završne pripreme za njenu kompletnu sanaciju i nesumnjivo je da će opet biti kruna tog imanja. Sadašnji vlasnici planiraju da u blizini, ali izvan kompleksa, sagrade i motel, za namernike i tranzitne putnike sa obližnjeg Koridora 10.
Mile Radenković
[objavljeno: 30/04/2008]
