Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kozji sir slađi od politike
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Da pobegne od sveta i svakodnevice, od zamorne politike, uspeo je poslednjih nekoliko godina bivši opštinski funkcioner Socijalističke narodne partije četrdesetogodišnji Branko Bojović iz Ubala, na dvadesetak kilometara od Podgorice. – Uzaludan je to bio posao, kao i svaka politika. Imah nešto para, poprizajmih, podigoh kredite i kupih trista koza. Niko mi ne verova da to bi pametno i dobro. Ja sam bio ubeđen da je to dobar posao i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će od njega bolje moći da se živi nego od politike i kafane, od koje živeh desetak godina – priča nam Branko Bojović iz čuvenog kučkog plemena vojvode i narodnog književnika Marka Miljanova. – Nije bilo lako. Pola decenije gradim štale, bunare, bistijerne, cisterne, kako bih stvorio maksimum uslova da održim koze koje su veoma osetljive na bakterije i uspeo sam. Ni na tren se nisam pokajao što ovo radim – govori nam Branko i pokazuje dve štale od po 350 kvadrata i upravo kupljen par novih cisterni za vodu zapremine pedeset tona.
– Sve što proizvedem odmah prodam ovde u Kučima i hipermarketu "Carine". Ove sezone sam sakupio i prodao 1.500 kilograma čistog kozjeg sira, po ceni od šest evra za kilogram. Mleko ne prodajem, mada mnogo litara poklanjam ljudima za lek i srećan sam što mogu da im dam i pomognem – priča Branko.
Mnogi su već pomislili da ovaj ogromni posao oko koza radi puno domaćica, ali nije tako. Branko je sve specijalizirao – mužu, sirenje, marketing i prodaju... Koze pomuze ujutro i naveče, istina, uz pomoć mašine muzilice, a tu je i sedamdesettrogodišnja majka Zagorka. Uz njega je i radnik iz Kalovika Božo Mandić. Napravio je sam i presu za sir, na kojoj bi mu pozavidele i veće fabrike mleka i mlečnih proizvoda.
Uskoro će u oboru brojno stanje biti najmanje udvostručeno, jer Branko očekuje "prinove" – najmanje trista jarića. Kada dostignu dvanaestak kilograma prodaće ih po ceni od šest evra po kilogramu.
Da bi stado koza prezimilo, a posebno jarići, Branku je neophodno da obezbedi deset tona sena i isto toliko kukuruza.
– Ne znam kako da izdržim kada su cene žitarica skoro utrostručene. Džak od 50 kilograma kukuruza prošle sezone sam plaćao osam, a sada osamnaest evra. Premija Ministarstva poljoprivrede od 1.600 evra nije dovoljna, jer mi treba najmanje još toliko da bih stado do 10. aprila prehranio. Pare od prodaje jaradi mogu da očekujem tek od 1. juna – veli nam Branko Bojović.
Kad gora ozeleni, i Branku je lakše, tada stado seli tridesetak kilometara od Ubala na planinu Žijevo, do 2.200 metara nadmorske visine, gde ima sagrađenu trospratnu kolibu, bazene za vodu, prostorije za sir i mleko, i tamo ostanu sve dokle ga snegovi ne prisile na selidbu.
Ovaj stočar planira da na Ublima sagradi i mini-mlekaru. Kaže da će tu početi proizvodnju četiri vrste sira a jedinstven proizvod biće, ne samo u ovim krajevima – kozji trapist.
U centru Ubala, u postojećoj kafanici prepunoj lovačkih trofeja – divokoza, srndaća, divlje mačke, tetreba – otpočeo je izgradnju nacionalnog restorana u kojem će se služiti isključivo proizvodi braće Bojovića: domaći sir, kozji i kravlji, ovčji, jareće kuvano i meso pečeno ispod sača, cicvara, kačamak, priganice, med... A na imanju već gradi modernu štalu za buduću ergelu rasnih konja. Uz dva konja, za koji dan iz Vojvodine će stići i još jedan lipicaner, nimalo jeftino grlo, i fijaker, da potomci Marka Miljanova sednu u kočije kojima su njihovi preci odlazili na slave, svadbe...
A kako do takvog imetka, objašnjava nam Branko:
– Ništa nije lako. Mora da se radi. To niko neće, svi bi preko noći da zarade i obogate se. Iskreno savetujem mladima da se ovim bave. Najpre moraju da znaju da je prva zarada i prvo razočarenje. Ali ako se predaš, gotov si. Najlakše je dići ruke i reći – ja ovo ne mogu. U svakom poslu kojim se baviš sa ljubavlju ne možeš a da ne uspeš.
Formulu uspeha imaju odista Branko Bojović i njegova braća Mijo i Butko. Moćna je to porodica. Samo ove jeseni Butko je slio 2.000 litara vina i ispekao 1.500 litara rakije. Zazimio više od stotinu košnica. A Mijo je sakupio desetinu tona kravljeg i ovčjeg sira od tridesetak krava i 500 ovaca koje je u planini Žijevo letos napasao. I ne čudi što kilogram kravljeg sira proda po šest, onog iz mešine po 12 evra.
--------------------------------------------------------------------------
Farma Radmilovac - Kuči, proizvodi lek za dvadeset prvi vek
Iznad lepe kuće Bojovića, na pedesetak metara, brojno stado koza u štali iščekuje seno i kukuruz.
– Vidiš li kako čekaju redovni obrok. Tu nema da se kasni. Koza je kao i pčela. Svaki dan do deset kilometara mora u pašu. Ide od cveta do cveta, bira i brsti i zato su proizvodi od mojih koza traženi kao lek. I prolaze kao lek – objašnjava nam ovaj mladi kozar.
Dok razgledamo kačaru, spremište za tone vina i rakije, stotine kilograma meda od pedesetak košnica njegovog brata Butka, brojne mešine sira i kajmaka trećeg mu brata Mija i vinograd sa nekoliko hiljada korena, Branko nam pokazuje kante kozjeg sira od pet i deset kilograma na kojima piše: "Kozji sir, farma koza Radmilovac – Kuči. Proizvodi lek za dvadeset prvi vek".
[objavljeno: ]
