Izvor: Politika, 18.Sep.2009, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija jača od pravosuđa
Podmićivanje je postalo način života i prosečan građanin u njemu ne vidi neku društvenu anomaliju. Promena mora ići odozgo, moraju početi hapšenja visokopozicioniranih funkcionera, kaže član Nacionalnog saveta za evropske integracije Boris Raonić
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Nemoć pravosuđa da goni korumpirane zvaničnike, bez obzira da li su na nacionalnoj ili lokalnoj vlasti, jedan je od ključnih problema sa kojima Crna Gora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora da se uhvati u koštac u borbi protiv rasprostranjene korupcije, piše u studiji „Procena korupcije: Crna Gora” koju je naručila Američka agencija za međunarodnu pomoć i razvoj (USAID).
USAID će ovu analizu, koja je u julu dostavljena državnim institucijama, koristiti kada bude odlučivao da li će i na koji način finansirati ovdašnju borbu protiv korupcije.
U studiji se navodi da „zakoni koji pokrivaju pranje novca i gubitak imovina su suviše komplikovani ili nedovoljni da obezbede tužiocima prikladne instrumente za efikasno i zakonito oduzimanje kriminalcima nepošteno stečene imovine”.
„Iako je izbor sudija pred Sudskim savetom poboljšanje u odnosu na raniji model, savet se još doživljava previše političkim, zbog toga što dva njegova člana bira parlament, a član saveta je i ministar pravde. Parlament se generalno smatra kao telo koje površno odobrava odluke političke partije koja ga kontroliše”, konstatuje se u studiji.
Da vlast nije spremna da se ozbiljnije i kroz institucije sistema uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom potvrđuje i činjenica da je pre dva dana voljom poslanika u Odboru za politički sistem, pravosuđe i upravu odbila opozicionu inicijativu za formiranje posebnog radnog tela za nadgledanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Opozicija je ovu inicijativu obrazložila potrebom da parlament doprinese borbi protiv korupcije i kriminala, a vlast ocenila da već postoji dovoljno institucija koje se time bave, te da osnivanje odbora ne bi bilo od koristi.
„Da smo formirali to telo, time bismo odagnali sve sumnje da Crna Gora zbog interesa pojedinaca nije spremna da se uključi u evropski front borbe protiv kriminala i korupcije”, kaže poslanik Nove srpske demokratije Budimir Aleksić.
Politički analitičar Rade Bojović ocenjuje da „vlast koja dugo traje neminovno proizvodi korupciju.
„Iluzorno je očekivati da će se vlast posvetiti obračunu sa korupcijom u sopstvenim redovima, osim pod pritiskom ili ako od toga ima političke koristi. Tako da je najbolji lek protiv korupcije česta smena vlasti i funkcionisanje nezavisnih policijskih i pravosudnih organa. Za sada, borba protiv korupcije može biti samo sporadična i bez spektakularnih rezultata”, ocenio je Bojović.
Član Nacionalnog saveta za evropske integracije i aktivista NVO sektora Boris Raonić tvrdi da apsolutno svi izveštaji o stanju u Crnoj Gori apostrofiraju problem korupcije i organizovanog kriminala.
„To je sada postalo opšte mesto. Spremnost da se izborimo kao društvo sa ovim pojavama direktno će uticati na brzinu približavanja EU. Rešenje problema mora ići sa obe strane”, ukazao je Raonić. „Korupcija je postala način života i prosečni građanin u njoj ne vidi neku društvenu anomaliju. Promena mora ići odozgo. Iz drugog pravca, moraju početi hapšenja visokopozicioniranih funkcionera”.
Prema oceni profesora Đorđija Blažića, teško je očekivati da jedan režim krene u obračun sa pravom korupcijom jer bi morao početi od sebe.
„Vlast na raspolaganju ima sve upravne mere i kada bi bilo političke volje, korupcija i organizovani kriminal bi bili suzbijeni za 24 sata. Pitanje je samo gde se ta oštrica usmerava”, smatra Blažić.
Novica Đurić
[objavljeno: 19/09/2009]
