Izvor: Politika, 25.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompjuter je ovde „misaona imenica”
Onovna škola u Prelovu kod Višegrada, gde je svojevremeno bilo hiljadu đaka u više smena, danas je spala na deset imena
Višegrad – Petnaestak kilometara nizvodno Drinom od Višegrada, prema granici sa Srbijom, smešteno je Prelovo, pitomi i župni kraj, bogomdan za voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Ovdašnja sela bila su puna ljudi i mladosti u njima i sve do sredine osamdesetih godina prošloga veka, u osnovnoj školi, nastavu je pohađalo i do hiljadu đaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u više smena.
U međuvremenu, desila se nezabeležena migracija prema gradskim područjima, najviše u susednu Srbiju, a i rat je učinio svoje, pa se raselila većina Bošnjaka koji se u zanemarljivom broju vraćaju na stara ognjišta. Zato je danas spisak osnovaca u Prelovu spao, i slovom i brojem, na njih 10!
Škola je danas u lošem stanju. Centralno grejanje je demolirano, a jedini kombinovani razred greje se drvima.Čuvaju ih u jednoj od pustih učionica, koja, gle čuda, služi i za nastavu fizičkog vaspitanja. Škola ima i fiskulturnu salu, ali je i ona demolirana i neupotrebljiva. U školskoj zgradi su, kako kažu meštani, nakon poslednjeg rata bile smeštene izbeglice. Za sobom su ostavili nered i hrpe lekova kojima je davno istekao rok. Mada se radi o opasnom otpadu, lekovi, razbacani po podu i u kartonskim kutijama, već godinama tu leže mimo svih propisa, u nekadašnjoj biblioteci, odmah iznad učionice, u kojoj mlada učiteljica Damjana Joksimović drži nastavu.
U opštinskoj inspekciji su nam rekli da je prostorija, u kojoj se nalaze lekovi pre nekoliko godina zakovana. Ovih dana je direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić” iz Višegrada Slavče Sandev na adresu Ministarstva prosvete, nauke i kulture Republike Srpske uputio još dopis sa pitanjem „šta da rade sa ovim opasnim otpadom koji nije njihov i koji tek tako ne smeju odlagati na đubre”?
Škola nema domara, pa te poslove, uključujući i loženje vatre u tučanoj peći zimi, obavlja meštanka Stanica Marković. Ona kaže da deca pred školsku zgradu dođu oko 11 časova, ali ih ona kad su velike hladnoće i pre nastave upusti u učionicu, sve dok iz Višegrada autobusom ne dođe učiteljica, hvaleći se da su to lepa, pametna i poslušna deca.
Učionica za kombinovanu nastavu od prvog do petog razreda je slabo opremljena. Kompjuter je ovde „misaona imenica”. A i šta će im kad su im po nečijem nalogu isključili struju iz utičnica.
– Đaci su na nastavi muzičkog vaspitanja prinuđeni da slušaju sami sebe, jer ne mogu slušati muziku sa elektronskih uređaja, kojih naravno nemamo, kao njihovi vršnjaci u školi u Višegradu, kaže učiteljica Joksimović, na šta uglas đaci dodaju: „Evo vidite, struje imamo samo u ova dva sijalična grla, ali je jedna sijalica pregorela pre tri meseca, jer ne znamo kome da se obratimo da nabavi drugu!”
Razgledamo puste i zapuštene školske hodnike. Ispred jednih demoliranih vrata na podu su razbacani nekadašnji dnevnici razredne nastave. Po nekadašnjim kabinetima geografije, istorije i matematike opšti nered...
Uprkos toj ružnoj slici, tu su vedri đački osmesi svih Prelovskih osnovaca: Jovana, Milijane, Milana, Željane, Marije, Nikolije, Vedrane, Aleksandra, Srđana i Dragana.
S. Heleta
[objavljeno: 26/04/2009]
