Izvor: RTS, 01.Sep.2016, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakve će istorijske lekcije učiti sarajevski osnovci?
Od ove školske godine osnovci u Kantonu Sarajevo kako je najavljeno, umesto o građanskom ratu učiće o agresiji Srba u Bosni i Hercegovini, dok će o zločinu u Srebrenici učiti kao o genocidu. Dok predstavnici Srba upozoravaju da je reč o primeru mržnje prema Srbima, stručnjaci navode da je svako relativizovanje zločina opasno.
Kada o sadržaju istorijskih udžbenika odlučuju lokalni političari >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << onda i školske knjige postaju osetljivo pitanje. Uz odobrenje premijera sarajevskog kantona biće izmenjene lekcije o opsadi Sarajeva, Srebrenici, a đaci će učiti i o srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini.
"Ako je kompromis da o tome ne govorimo mi na taj kompromis nismo spremni", kaže Elmedin Konaković, premijer Sarajevskog kantona.
Ni za predstavnike misije OEBS-a lekcije o genocidu u Srebrenici nisu sporne.
"Odluka međunarodnog suda u vezi sa zločinima u Srebrenici nije upitna, nema opravdanja za sakrivanje činjenica od naše dece", navodi Džonatan Mur, šef Misije OEBS-a u BiH.
U Republici Srpskoj na nove lekcije spremaju svoj odgovor.
"Verovatno ćemo reagovati na taj način da ćemo preispitati svoje udžbenike, a posebno one udžbenike koji budu izučavali učenici u pojedinim školama koje su dobile saglasnost da rade po odredbi za nacionalnu grupu predmeta. Takvi udžbenici neće moći da uđu u naše škole u Republici Srpskoj", ističe Dane Malešević, ministar prosvete i kulture Republike Srpske.
Koliko je teško usaglasiti različite poglede na prošlost pokazuje francusko-nemački istorijski udžbenik. Na njemu je, uz brojna neslaganja, rađeno sedam godina, ali je posao završen na pedesetogodišnjicu pomirenja dve zemlje.
Istoričari upozoravaju da relativizovanje ratnih zločina u udžbenicima dovodi do manipulacija, ali i toga da različite interpretacije postanu faktografija.
"Ono na čemu bi trebalo insistirati je prekogranična saradnja resornih ministarstava, dakle ministarstava prosvete, autora nastavnih programa i udžbenika i nastavnika istorije koji bi problematizovali i otvarali pitanja o osetljivim temama i tragali za nekim didaktički opravdanim modelom. S druge stane bilo bi važno napomenuti da su nastavnici slabo edukovani kada su osetljive teme u nastavi istorije u pitanju i u tom smislu bi trebalo raditi na njihovom stručnom usavršavanju", naglašava Marko Šuica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Do kompromisa o prošlosti kroz zajedničke istorijske čitanke pokušavali su da dođu istoričari iz celog regiona. U sklopu projekta Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi u septembru bi trebalo da budu gotove i njihove istorijske čitanke koje se bave periodom od 1944. do 2008. godine.
