Izvor: Vesti-online.com, 10.Apr.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad žrtva postane zločinac

Presudom Županijskog suda u Zadru, broj: K-25/94 od 11. novembra 1995. Srbin, Jovan Badžoka proglašen je krivim zbog kaznenog dela ratnog zločina u Škabrnji i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Ta presuda je dve godine kasnije potvrđena rešenjem Vrhovnog suda Hrvatske.

Badžoka je uredno odslužio šta je imao, i ništa u toj priči ne bi bilo čudno da ovaj nesrećni Srbin već decenijama unazad uzaludno pokušava da dokaže da je nevin robijao, te da ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da nije ratni zločinac, već upravo suprotno - žrtva ratnog zločina.

Do sada je bezuspešno pisao svima za koje je mogao da pomisli da će mu pomoći, a ništa bolje nije prošao ni pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Predmeta se nedavno dočepao zagrebački advokat Luka Šušak i Državnom tužilaštvu Hrvatske 20. marta uputio kompletnu dokumentaciju kako bi ova pravna institucija uputila Vrhovnom sudu Hrvatske zahtev za ocenu zakonitosti i time ispravila više decenijska nepravda kojom je žrtva ratnog zločina pretvorena u zločinca.

- Kada sam se upoznao sa ovim predmetom zaista sam bio zbunjen i zatečen činjenicom da je neko od žrtve proglašen i osuđen kao ratni zločinac. Nažalost, u tim posleratnim procesima ima dosta ovakvim slučajeva da su nevini ljudi osuđivani - kaže za "Vesti" Šušak.

Luka Šušak ističe da je iz spisa ovog predmeta vidljivo da je Badžoka osumnjičen na osnovu prepoznavanja koje nije obavljeno po pravilima Zakona o krivičnom postupku.

- U tom logoru 1995. godine nije izvršeno prepoznavanje po pravilima ZKP Hrvatske, jer je trebalo izvršiti prepoznavanje na način da se poređa pet sličnih osoba, među kojima i osumnjičeni, i da tek tada svedok pokaže ko je Badžoka Jovan. Međutim, to nije učinjeno, pa je iskaz Negznane Pavičić koji je dala na sudu nezakonit i na njemu se ne može temeljiti sudska odluka - decidan je ovaj pravnik.

To potvrđuje i direktor "Veritasa" Savo Štrbac koji je takođe odlično upućen u ovaj slučaj.

Badžoka je pripadao onoj grupi krajiških Srba koji su tokom 1995. godine ostali u svojim domovima i nisu izbegli.

- Tog 5. avgustra 1995. godine nalazio se u Biljanima Gornjim, u društvu Jeke i Alekse Milić i Petra Gagića. Pripadnici hrvatske vojske su tu, na licu mesta najpre ubili Jeku i Aleksu Milić, a zatim ih zapalili u njihovoj kući kako bi uništili tragove zločina. Tek posle dugog niza godina pronađen je i treći iz te grupe Petar Gagić, i to u zajedničkoj grobnici u Gačacu. Nesrećnog Jovana su pripadnici hrvatske vojske zarobili i odveli u logor Mocire u Zadru. To je zapravo stadion, gde su zatvorenici bili smešteni na terenu, a na tribine su mogli da dolaze civili i da ih na svaki način maltretiraju i vređaju - kaže Štrbac i dodaje:

- U takvoj atmosferi, dva policajca su na tribine dovele Negznanu Pavičić iz Škrabrnje i ona je "uspela" da u toj masi zarobljenih, sa razdaljine od nekoliko stotina metara i to posle četiri godine uspela da "precizno" prepozna nesrećnog Jovana po njegovoj plavoj kosi. Ova žena je kasnije na sudu svedočila da ga je videla u Škabrnji te 1991. godine kada se zaista odigrao zločin protiv hrvatskih civila. Međutim, Badžoka tada uopšte nije bio na tom delu ratišta, već na sasvim suprotnoj strani i to su mogli da potvrde i ljudi koji su se sa njim borili, ali se njemu, iz raznoraznih razloga, nije pojavio nijedan svedok koji bi to potvrdio - priča Štrbac.

Nastavak na Vesti-online.com...