Izvor: Politika, 22.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad radnici marširaju, vlast kleca
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Ovdašnji mediji izveštavaju da je masovan radnički protest šest sindikalnih centrala, potpomognut u subotu studentima i penzionerima, uz zvuke "Internacionale" i melosom s juga", naprasno u utorak uveče urodio plodom posle višemesečnog odbijanja poslodavaca da oslušnu zahteve zaposlenih u proizvodnji, među kojima deo njih živi na ivici bede. "Pretnja" – koju je demonstriralo ne samo 70.000 sindikalnih aktivista koji su 17. novembra marširali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljubljanom uzduž i popreko zajedno sa novim predsednikom Slovenije Danilom Tirkom (koji im je tako dao podršku jer se sa "300 evra ne može pristojno živeti"), nego i reči Dušana Rebolja, vođe sindikata Pergam, da vlast ima čega da se boji jer će u januaru početi generalni štrajk zbog koga će "cela Slovenija stati!" a država pretrpeti mnogo teži gubitak nego što su povišice i veća socijalna davanja za najugroženije socijalne slojeve – podstakla je menadžere da odreše kesu.
Popuštanju kumuje i činjenica da službena Ljubljana 1. januara od Portugalije preuzima štafetu predsedavanja Evropskoj uniji, pa čak i puko pominjanje sveopšte obustave rada užasava kabinet premijera Janeza Janše. Ni 48 sati od "demonstracija upozorenja", stiže vest da je deo poslodavaca spreman da "već ove godine" ponudi povišicu i sa zaposlenima podeli deo kolača od profita. A baš to je tačka koja je i izazvala bunt – dok se vlast hvali kako je era konzervativne vlade (koju čini Janšina SDS sa koalicionim partnerima desnog centra) uspešnija od prethodnih, jer je privredni rast čak šest odsto a država najnaprednija među 12 novih članica EU, u jesen je talas poskupljenja pomutio takav imidž Slovenije.
Serija poskupljenja hrane sistemom domina izaziva nova poskupljenja režijskih i drugih troškova, a iz Brisela se nižu nervozna upozorenja da se Sloveniji, taze članici zone evra, inflacija otela kontroli jer umesto najavljena tri odsto najnovije prognoze predviđaju 5,1 odsto, što je iznad proseka EU. Gazde su izračunale da bi ih zahtev od 3,5 odsto povišenja plata godišnje koštao 100 miliona evra, što su isprva ocenile – neprihvatljivim.
Nije ih omekšala ni primedba opozicije, izrečena na račun vlade, da sjajni ekonomski pokazatelji nisu bajni kada se stave pod lupu, odnosno iz ugla egzistencije običnih ljudi, jer je za vakta Janšine ekipe broj radnika na minimalcu porastao sa 16.000 na 20.000, uz 80.000 penzionera koji tavore na mesečnoj apanaži od oko 300–400 evra, što nije dovoljno ni da svaki dan kupe svež hleb i mleko. Alarmantan je i podatak da država ostavlja u amanet budućim pokolenjima dug od 16 milijardi evra.
Premijer se na probleme odazvao uvođenjem – kako komentarišu nevladini mediji – "neke vrste vanrednog stanja", a najavio je i ostavku.
Dok je sa radijskih kanala odzvanjao glas Dušana Semoliča, vođe najveće sindikalne organizacije u državi (Savez slobodnih sindikata Slovenije), koji je pozivao građane svih dobi i profesija da "učestvuju na velikim radničkim demonstracijama za više plate i blagostanje svih", Janša je preko nacionalne televizije poručio da uoči predsedavanja EU ne može da vodi "bitku na dva fronta" – jednu s opozicijom (koja bi da ulaže interpelacije protiv ministara koje je uhvatila u lošem radu) i drugu sa EU tokom predsedavanja. Umesto da podnese ostavku, zatražio je glasanje o poverenju vladi, a parlament je posle žestoke debate odlučio povoljno po predsednika vlade. Janša, međutim, nije zadovoljan, jer ga nije podržala i opozicija. I tvrdi da je stvar sa ostavkom još uvek na stolu.
Janša je u međuvremenu proširio "front" – ljut zbog radničkih demonstracija jer "koštaju državu", najavljuje borbu protiv tajkuna jer oni potpiruju inflaciju.
[objavljeno: ]
