Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Mariano postane Aleksandar
Za sve je „kriv internet” i stranica o Srbima i njihovim običajima, kaže mladi Argentinac koji se krstio u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Buenos Ajresu
Prijedor – Argentinac Mariano Burman krstio se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Buenos Ajresu i tako postao pravoslavac. Sve je počelo slučajno ili, bolje, za sve je „kriv” internet gde je pronašao stranicu o Srbima i njihovim običajima.
– Deda mi je dosta pričao o Srbima koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolazili u njegovu trgovinu. Verovatno potaknut tim pričama i onim što sam pročitao na internetu odlučio sam da potražim spisak pravoslavnih crkava u Argentini i krstim se u jednoj od njih, prilično tečnim srpskim jezikom priča ovaj dvadesetjednogodišnji Argentinac.
Mariano Burman je rođen je u glavnom gradu Argentine, Buenos Ajresu. Otac mu je advokat a majka profesor francuskog jezika. Pradeda mu je, kako kazuje, bio pravoslavac, Rus, poreklom iz Litve.
– Kao dete, kršten sam u rimokatoličkoj crkvi tako da je roditelje i sve moje poznanike šokirala odluka da promenim veru. Posle su se pomirili sa tim i za sve pravoslavne praznike, poput Božića, Vidovdana i Vaskrsa, odlaze sa mnom u pravoslavnu crkvu i prisustvuju bogosluženju, govori mladi Argentinac koji je nakon krštenja dobio ime Aleksandar tako da se sada zove Mariano Aleksandar Burman.
Srpski jezik je naučio zahvaljujući internetu a kasnije ga usavršavao družeći se sa Srbima koji su, kako ocenjuje, ovu južnoameričku državu naselili uglavnom posle Drugog svetskog rata. U Prijedor je došao sa Mariom Đuragićem, diplomatom iz ovog grada koji je jedno vreme bio angažovan u ambasadi BiH u Argentini.
– Svi znamo da je Srbija bila vekovima pod turskom vlašću. Smatramo je državom koja se mnogo borila za svoju slobodu. Ona je, za mene simbol junaštva, siguran u sebe ističe Mariano dodajući da se uistinu oseća pripadnikom srpskog roda. U prilog tome ističe da mu je Srbija dala religiju, jezik, prijatelje... Od Srba je, tvrdi, dosta naučio: kako da voli otadžbinu, jedinstvo i da ceni ljudske vrednosti. Zahvaljujući dobrom poznavanju srpskog jezika, Argentinska spoljnotrgovačka komora mu je ponudila da radi kao referent za saradnju sa Srbijom.
Da ništa nije slučajno, dokaz je i njegovo nenadano druženje sa članovima jednog ženskog hora iz Srbije koji je gostovalo u njegovoj zemlji. Tada se upoznao sa Budimirom Stankovićem koji ga je i doveo na ove prostore.
Mariana su, kako saznajemo, lepotom opčinile Srpkinje pa mu je želja da jednog dana izabranica njegovog srca bude devojka iz ovih krajeva.
Osim Prijedora planira da poseti Banjaluku a nakon toga i Beograd. Poseta Evropi neće proći bez odlaska u Niš. Tamo ga čeka njegov veliki prijatelj Predrag koga je upoznao na planinarenju u Argentini.
– Osim lepih utisaka, sa sobom ću poneti ovdašnju domaću rakiju, brojanice iz Ostroga i druge drage sitnice koje će me podsećati na Srbiju i Republiku Srpsku – rekao je na kraju ovaj mladić ne skrivajući želju da se jednog dana zauvek preseli na ove prostore.
Irena Kotlić
[objavljeno: 20/02/2008]
