Izvor: Vesti-online.com, 01.Dec.2018, 01:40

Jugosloveni, još ste živi!

Jugosloveni, još ste živi!

Ni nakon 27 godina od krvavog raspada zajedničke države južnoslovenskih naroda i narodnosti nije nestao žal za bivšom Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom (SFRJ) od milja zvanom Juga.

Jugonostalgičara ima u svim novonastalim državama od Vardara do Triglava i sve više obeležavaju praznike SFRJ. Svako iz svog ugla posmatra krivce za raspad SFRJ, ali ih sve povezuje pozitivna emocija na veliku državu koja je imala "žitnicu da prehrani pola Evrope i najlepšu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << obalu na svetu" koja je rascepkana na više malih, čiji su građani robovi zapadnog kapitala i svojih političkih elita.

Dan Republike slavio se u čast Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra 1943. godine, kada je doneta odluka da se posle rata stvori socijalistička država, a kralju Petru II i jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu zabrani povratak u zemlju. Kraj smrknutog novembra u SFRJ ljudi su dočekivali ushićeno. Turistički aranžmani su uglavnom bili rezervisani za "poštenu inteligenciju" dok se radnička klasa spremala za svinjokolj.

Dan kada su se najbližem komšiji odnosile džigerica i kobasica, deci pravio ražnjić, a meso pohranjivalo u duboki zamrzivač sandučar ili se solilo da se suši. Svinjokolj je postao simbolična slika socijalističke Jugoslavije koja se tada još nije iskobeljala iz blatnjavih seoskih sokaka, a na pola puta selo-grad odvijao se život prosečnog Jugoslovena, uglavnom zaposlenog u fabrici sa učestalim bolovanjem zbog radova na očevoj njivi.

Kao i ostali državni praznici slavljen je dva dana. Ali, samo na papiru.

- Zapravo, nije se radilo četiri dana ako se praznik lepio za vikend ili čak pet kad je padao u sredinu radne sedmice, pa se onaj jedan dan odrađivao - priseća se publicista Momčilo Petrović.

U jugonostalgičarskom sentimentu živi se i u domaćinstvu Dragana Kamaljevića, jednog od najboljih domaćina rudničkog sela Dragolj. Ne zaboravlja se Tito, "najveći sin naših naroda i narodnosti", a posebno vreme koje je bilo, kako kažu Kamaljevići, mnogo bolje. U čast tih vremena i Tita, Kamaljevići već decenijama slave 29. novembar kao porodičnu slavu.

Dolaze Kamaljevićima komšije, prijatelji, ali i politički istomišljenici i neistomišljenici koji u dubini duše poštuju Titovo vreme.

- Naša krsna slava je Sv. Nikola i to je dan kada lomimo kolač i slavimo u krugu porodice. Ipak, za nas je proslava Titovdana, odnosno Dana republike nešto što ćemo slaviti dok nas bude. Obeležavanje je započeo moj otac Radisav koji se kao vojnik zakleo svom vrhovnom komandantu, a zakletva se daje jednom u životu i mora se poštovati kao svetinja. Ja sam slavu Titovdan nasledio, a od mene će je preuzeti potomci - kaže za "Vesti" domaćin slave Dragan Kamaljević.

Kamaljevićima ne smeta to što se nekadašnji Dan Republike posprdno poistovećuje sa svinjokoljom.

- Danas je sve drugačije. Nema posjeka, a nakon što nam je došla ta demokratija ,u kasapnicama ljudi kupuju po 100 ili 200 grama mesa, a mnogi nemaju ni za toliko i niko ne zna do kada će tako. E, zato mi Kamaljevići slavimo državu u kojoj smo stekli sve što imamo jer se rad poštovao - ističe Dragan Kamaljević.

Obeležavanje 29. novembra prestalo je s raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji i Crnoj Gori koje su obeležavale praznik sve do 2002. godine. Ove dve republike tako su na simboličan način potvrdile da su Srbi i Crnogorci iznedrili najviše Jugoslovena.

U Sloveniji se mladi umetnici bave nasleđem Jugoslovena. Rade to rasterećeni prošlosti, jer je Slovenija stabilna članica EU koja je secesijom prva zaokružila državnost.

Izložba "Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina/Heroji 1941-1945" poznate slovenačke grupe Irwin otvorena je baš 29. novembra u Muzeju savremene umetnosti RS.

Reč je o portretima narodnih heroja iz vremena Narodnooslobodilačke borbe koji se već decenijama čuvaju u depoima sarajevskih muzeja.

Za nekadašnji Dan republike i srpski monarhisti se obavezno oglašavaju, slaveći ukidanje 29. novembra kao praznika.

- Srbi nikad nisu imali razloga da slave 29. novembar i zato pozivamo naš narod da se danas, decenijama posle ukidanja kraljevine priseti svojih predaka i kakvu su nam državu ostavili da bi je komunisti rasparčali i uništili. Danas treba da slavimo ukidanje ovog praznika i gradimo Srbiju kao modernu i razvijenu evropsku kraljevinu - kaže potpredsednik Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) Vojislav Mihailović, unuk generala Dragoljuba - Draže Mihailovića.

Unuk Josipa Broza Tita kaže da ga bivši Dan republike asocira na lepu zemlju u kojoj su svi lepo živeli.

- Ne verujem da se ljudi danas stide bivše države. Sve je više proslava praznika iz tog vremena. U SFRJ se nije razmišljalo o nemaštini. Ona nije razbijena zbog unutrašnjih neslaganja, već zbog interesa stranih sila - uveren je Joška Broz.

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.