Izvor: Studio B, 17.Apr.2011, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josipović: Jasenovac najstrašnije poprište zločine
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović istakao je na obeležavanju 66. godišnjice proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac da se nikad ne sme zaboraviti da je taj logor bio najstrašnije poprište zločina.
"Istina je najjače oružje i nikada se ne sme zaboraviti da je Jasenovac bio najstrašnije popište zločina", naglasio je Josipović na komemoraciji kod spomenika Cvet u znak sećanja na 22. april 1945. godine, dan proboja zatvorenika iz jasenovačkog logora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<
Komemoraciji u Spomen području Jasenovac prisustvovali su, između ostalih, premijerka Jadranka Kosor, predsednik Sabora Luka Bebić, predstavnici porodica logoraša i ambasada u Hrvatskoj. "Važno je da danas gradimo mostove, razgovoramo s drugim zemljama, prijateljima. S ovog mesta šaljemo puruku mira, svi želimo da se događaji s mesta poput Jasenovca nikad više ne ponove", poručio je hrvatski predsednik. On je podsetio da su ljudi ubijani samo zato što su bili Jevreji, Srbi, Romi ili neke druge nacionalnosti, ili zato što su Hrvati antifašisti.
Premijerka Jadranka Kosor istakla je da se "posle Drugog svetskog rata mislilo da se zlo kakvo se dogodilo u Jasenovcu ne može ponoviti, ali su se dogodili Vukovar i Sreberenica". "S ovog mesta postavljamo pitanje hoćemo li moći prekinuti lanac zla i mržnje", rekla je Kosorova, naglasivši da je poruka iz Jasenovca da se mora okrenuti budućnosti, jer "to mesto poručuje - ne ponovilo se".
Ona je poručila da je režim Ante Pavelića bio zlo i da su ljudi ubijani samo zato što su bili drugi i drugačiji. "Vlada i s ovog mesta još jednom odbacuje svaki oblik istorijskog revizioniozma", naglasila je premijerka, ocenivši da nema opravdanja za zločine koji su se dogodili u Jasenovcu. Ona je ponovila da su antifašizam i odbacivanje svakog totalitarizma u temeljima demokratske i nezavisne Hrvatske, kao i "pobede u Domovinskom ratu, koji je bio pravedan, odbrambeni i oslobodilački".
Predsednik Sabora Luka Bebić naglasio je da je Jasenovac "i danas upozorenje svim sadašnjim i budućim generacijama da zlo rođeno iz mržnje nikada ne pobeđuje". On je ocenio da je hrvatski narod predugo neopravdano nosio stigmu ustašoidnosti zbog zlodela koja su počinili pripadnici kvislinške NDH.
Predsednica Saveta Spomen područja Jasenovac Katica Sedmak istakla je da je "mesto zločina natopljeno krvlju i ispunjeno tugom". "To je mesto na kojem s pijetetom odajemo počast i čuvamo dignitet svake pojedine žrtve", dodala je ona. Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš.
Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima. Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora Kožare, u selu Jasenovac, gde je od 167 zatvorenika njih 11 preživelo proboj. U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Prema najnovijim podacima Spomen područja Jasenovac, do sada su prikupljena imena i podaci za oko 82.000 žrtava. Oko ukupnog broja žrtava u logoru Jasenovac i dalje se vode polemike, pa broj ubijenih varira od nekoliko desetina do čak milion žrtava.
.jpg)
