Izvor: Politika, 19.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezero će potopiti sela, puteve i klisure
Stalni deficit struje u Crnoj Gori je 1,6 milijardi kilovat-sati, a hidroelektrane na Morači mogle bi da pokriju oko 40 odsto te količine. – Neka predviđanja kažu da bi u slučaju pucanja brane, talas izbrisao Podgoricu sa karte sveta
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Manastir Morača iz 13. veka, zadužbina srpske dinastije Nemanjić, star tačno 756 godina biće ozbiljno ugrožen, a do sela u Rovcima, Bratonožićima, Piperima i Donjoj Morači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće moći da se priđe postojećom magistralom, ni iz pravca Kolašina, ni iz Podgorice, ukoliko se sagrade velike hidroelektrane na reci Morači, kako to najavljuje Vlada Crne Gore. Pored ovoga, potapanjem korita Morače uništiće se i prirodni rezervat u jedinstvenom kanjonu Platije.
Već decenijama stotine najuglednijih intelektualaca iz skoro svih krajeva sveta protestuju protiv gradnje elektrana na Morači, a ekspertski timovi sačinili su i nekoliko studija kojima se dokazuje da srednjovekovni manastir, u kojem se nalazi jedna od najpoznatijih fresaka u svetu Gavran hrani proroka Iliju, ne može biti sačuvan ukoliko se nivo jezera podigne na svega dva do tri metra od njegovih temelja.
Glas eksperata, kao i Mitropolije crnogorsko-primorske ne dopire do vlade i njenih savetnika, da elektrane ne treba graditi i to ne samo zbog manastira, nego i zbog toga što se time stvara „smrtonosni talas” koji bi u slučaju pucanja brane izbrisao Podgoricu sa karte sveta.
Potpredsednik vlade Vujica Lazović nedavno je saopštio da podržava gradnju velikih hidroelektrana u Crnoj Gori, jer će one dovesti do „povećanja zaposlenosti, iniciraće preduzetništvo, razvoj turizma i smanjiće uvoznu energetsku zavisnost Crne Gore”.
„Izgradnjom velikih hidroelektrana, područja Morače i Komarnice mogu samo dobiti, nikako izgubiti, jer su ekonomski potpuno neiskorišćena i veoma rizična u saobraćaju”, izneo je argumente Lazović. „Značaj hidroelektrana biće i u tome što će proizvesti hiljadu gigavat-sati struje, što je trećina sadašnje proizvodnje.”
Potpredsednik vlade nijednom rečju nije se spomenuo šta će se desiti sa manastirom Morača i kako će biti zaštićen, ne samo od ogromne vlage, već i od nepredviđenog podizanja nivoa jezera usled obilnih padavina, naglog topljenja snega sa okolnih planina i poplava.
Da izgradnja niza hidroelektrana na Morači više nije samo mrtvo slovo na papiru uverava nas i nedavni oglas Ministarstva za razvoj za izradu detaljnog urbanističkog plana prostora na kojem će se one graditi. Međutim, još se ne zna koliko će vremena proći od izrade plana do početka izgradnje četiri hidroelektrane, u mestima Andrijevo, Raslovići, Zlatica i Milunovići. Kanjon Platije, koji je veoma opasan za saobraćaj, biće gotovo ceo potopljen,odnosno ceo sadašnji magistralni put, pa će, prema najavama projektanata, od podgoričkog naselja Zlatica do Andrijeva – dvadesetak kilometara dalje morati da se izmesti, a uzvodno, sve do mosta Grlo iznad manastira Morača, puteve, klisure i cela sela prekriće jezero.
Vlada ima svoju ekonomsku računicu koju pravda time da Crna Gora uvozi struju, a nadohvat ruke ima reke „kao stvorene za gradnju jeftinih brana”.
Elektrane na Morači izbile su u prvi plan, između ostalog, i zbog stopiranja izgradnje brane Buk Bijela na Tari, kao i zbog činjenice da će se graditi autoput Podgorica – Berane, pa potapanje sadašnje magistrale kroz „srce” Republike „neće značiti i saobraćajni kolaps”.
Stalni deficit struje u Crnoj Gori je 1,6 milijardi kilovat-sati. Računa se da bi hidroelektrane na Morači mogle da pokriju oko 40 odsto te količine. Prosečna cena struje koju Crna Gora trenutno uvozi iznosi više od osam centi za kilovat, a kilovat dobijen iz HE u nizu na Morači trebalo bi da košta – četiri centa.
„Zadržavanje većinskog vlasništva države u EPCG i strateškom partnerstvu sa renomiranom svetskom energetskom kompanijom omogućiće državi da ima kontrolu nad nacionalnim resursom, a privatnom vlasniku veliku slobodu u menadžmentu – saopštio je Lazović. „I hidroelektrane ćemo graditi na osnovu partnerstva, gde će država ili kompanija u kojoj država već ima većinsko vlasništvo zadržati strateški uticaj.”
Novica Đurić
[objavljeno: 20/11/2008]
