Izvor: Politika, 07.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedno stablo a sedam plodova
Na šljivu „džanariku” nakalemio badem, breskvu, kajsiju i nektarinu, pa žutu i plavu šljivu. Kad se jedan behar povuče, cveta novi, na jednoj strani voćke tek „zameću”, na drugoj već zriju
Ljubinje – Za svaki zanat treba i alat, i veština, ali i srećna ruka. Šezdesetogodišnji Cvetko Šušić iz Ljubinja radeći po Hercegovini, u Sloveniji i Nemačkoj, oprobao se u više zanata: po struci je elektrovarilac, radio je kao konobar, a kaže i kanale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kopao. Ipak, nekako mu od ruke najbolje ide kalemarstvo pa se, po povratku u rodni kraj, posvetio ovom hobiju. Oko kuće je zasadio voćke a one koje bi našao samonikle „prepravljao” je po svom nahođenju kalemeći na jedno stablo i po nekoliko vrsta. Tako sada sa jednog stabla tokom sezone može da ubere i po sedam različitih plodova.
– Na stablo šljive „džanarike” nakalemio sam najpre badem, pa potom srodne vrste, breskvu, kajsiju i nektarinu, a onda žutu i plavu šljivu. Čuo sam od drugih ljudi da se kalem koštunjavog voća lako prima na „džanariku” jer je dobra podloga, a meni to nekako ide od ruke pa sam rešio da probam, i evo, uspelo je, priča Cvetko.
Tako sada u njegovom dvorištu raste verovatno najneobičnije stablo u Hercegovini koje po nekoliko puta u godini cveta i rađa, zavisno od toga koje voće u koje doba godine prispeva. Taman kad se jedan behar povuče, na drugoj grani cveta novi, na jednoj strani plodovi tek „zameću”, na drugoj već zriju.
Pohvaliće se Cvetko i da je njegovo neobično stablo veoma otporno pa je odolelo i dugoj suši koja je prošlog leta poharala ljubinjske voćnjake. Za njegovu kalemarsku veštinu čulo se u celom kraju pa ga komšije često zovu da oplemeni voćke i u njihovom dvorištu. A Cvetko kaže nije svako vreme ni za kalemljenje: najbolje je od Vidovdana do Petrovdana, tada kalem ne može da omane.
S. Pešut
[objavljeno: 08/01/2009]
.jpg)
