Izvor: Politika, 14.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jadran „klizi” ka Sredozemlju
Za 50 do 70 miliona godina, kako pokazuju istraživanja, obale ovog mora će se spojiti, a ono će se „preliti” u Sredozemno
Tivat – Ako je suditi prema autorskom radu asistenta Univerziteta Arizona Ričarda Beneta, i njegovih kolega sa vašingtonskog i zagrebačkog univerziteta, Jadransko more nestaje. Ova teza, objavljena u specijalizovanom časopisu „Džiolodži”, izazvala je veliku pažnju u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Prema rezultatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanja, obale Jadrana svake godine se približe za četiri milimetra, što znači da će se za 50 do 70 miliona godina spojiti, a Jadransko more će se „preliti” u Sredozemno. Prema rezultatima ovog istraživanja, geološki aktivno područje Jadranskog basena i ubuduće će biti podložno većim i manjim zemljotresima.
Komentarišući rezultate istraživanja kolega iz SAD i Hrvatske, direktor Seizmološkog zavoda Crne Gore dr Branislav Glavatović kaže da nije reč o novim dokazima geoloških procesa u jadranskom podmorju, već o poznatim procesima i posledicama ispričanim na popularan način. Prema njegovim rečima, time je samo potvrđeno da je na prostoru Jadrana aktivan proces poniranja dela podmorja pod kopneni deo Zemljine kore. „Taj proces rezultira laganim zatvaranjem Jadranskog mora sedam milimetara godišnje i praćen je tektonskom aktivnošću, kao i pojavom slabijih i jačih zemljotresa”, kaže Glavatović.
Ono što se trenutno dešava je akumuliranje seizmičkih pokreta koji mogu u određenom nivou sabijene energije i pod pritiskom da izazovu zemljotrese. Žarišta zemljotresa na kopnu i podmorju, u regionu Dinarida i Jadrana, redovno su na dubini većoj od osam kilometara.
„To znači da je u slučaju zemljotresa, ispod dna Jadrana, žarište redovno ispod poluvezanih i nevezanih (mekanih) sedimenata. Dakle, dovoljno duboko za odsustvo mogućnosti većih podizanja dna. Na drugoj strani naše obale su mnogo strmije nego što je potrebno da bi se stvorio cunami talas”, objašnjava Glavatović.
Zbog toga se južni Dinaridi i južni Jadran, prema rečima Glavatovića, „karakterišu značajnim nivoom seizmičke aktivnosti – seizmičkog hazarda, koji se manifestuje razornim zemljotresima u proseku svakih 50 do 70 godina”. „To se, imajući u vidu neumitnost prirodnih geoloških i geodinamičkih procesa koji na ovom prostoru traju milionima godina, može očekivati i u budućnosti. Ne postoje geološki razlozi da ne bude tako. Ostaje nam da stručno i kvalitetno procenjujemo nivo seizmičke opasnosti i da u procesu projektovanja i građenja poštujemo ta saznanja”, rekao je direktor crnogorskog Seizmološkog zavoda.
Željko Komnenović
[objavljeno: 15.02.2008.]
