Izvor: Politika, 16.Dec.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmenjen izborni zakon u Hrvatskoj
Odredbu novog zakona o izborima, po kojem sva tri mandata namenjena Srbima dobija stranka s najviše glasova, SDP tumači kao „nagradu SDSS-u”
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Hrvatski sabor usvojio je većinom glasova (79 za, 38 protiv i tri uzdržana) izmene izbornog zakona, od kojih je najveću polemiku izazvala odredba koja se tiče načina izbora tri garantovana zastupnika srpske nacionalne manjine.
Zastupnici opozicionog SDP-a uz podršku HNS-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << IDS-a i stranke penzionera zalagali su se protiv odredbe po kojoj sva tri zastupnička mesta namenjena srpskoj manjini dobija ona srpska lista za koju se opredeli najviše birača u svim izbornim jedinicama, ali taj njihov amandman nije dobio potrebnu većinu od 77 glasova. U SDP-u smatraju da ta tri mesta treba da se dele proporcionalno među srpskim listama prema osvojenom broju glasova.
Predstavnik te stranke Arsen Bauk usvojenu izmenu je ocenio kao „premiju koju HDZ daje svom koalicionom partneru SDSS-u”, i da se takvom odredbom „onemogućava da i neka druga politička opcija Srba u Hrvatskoj uđe u parlament”.
„Radi se o političkoj korupciji”, rekao je Bauk i dodao: „Žao nam je SDSS-a. Nikad nismo mislili da će nam postati upitna njegova privrženost demokratiji i demokratskim principima, ali izgleda da je tačna konstatacija da vlast kvari.”
Posebno žestok bio je zastupnik slavonske regionalne stranke HDSSB Dinko Burić (iza koje stoji Branimir Glavaš) kojeg je zbog svojih uvreda i ispada mržnje na račun zastupnika SDSS-a (predsednika SDSS-a Vojislava Stanimirovića je nazivao četnikom i sl.) predsedavajući morao dva puta da opominje.
Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i njen zastupnik Milorad Pupovac odbacio je kritike SDP-a i između ostalog rekao da u „svoja tri mandata jako dobro zna da to što radi nije nikakva premija za njega niti za mnoge druge koji su u vezi sa njim”.
„Ukoliko neko misli da se demokratija treba braniti od unapređenja manjinske politike, da se treba braniti od boljeg ostvarivanja prava manjina u Hrvatskoj i ako neko misli da svi drugi imaju pravo na sporazume, a da pripadnici manjina nemaju pravo sporazumevati se oko toga šta misle da je najbolje za uređenje njihovog položaja, onda je taj u nesporazumu s tim kako se razume demokratska igra”, rekao je Pupovac.
Fragmentacija mandata, smatra takođe Pupovac, ne bi bila dobra za demokratiju.
Ostale nacionalne manjine – pošto sve imaju manje od 1,5 odsto učešća u stanovništvu RH – imaju takozvano dvostruko pravo glasa: učestvuju na opštim izborima kao ostali građani i uz to biraju svoje manjinske zastupnike za koje ima ukupno pet mesta u Saboru.
Prema usvojenim izmenama izbornog zakona, državljani Hrvatske koji nemaju u njoj prebivalište već žive u nekoj drugoj zemlji od sada mogu da glasaju isključivo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i biraju ukupno tri zastupnika.
R. Arsenić
objavljeno: 16.12.2010.
