Izvor: Večernje novosti, 11.Jan.2015, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izlazna anketa: Vodi Grabar Kitarović
ZAGREB - U drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske kandidat Hrvatske demokratske zajednice Kolinda Grabar Kutarović ima prednost nad predstavnikom Socijaldemokratske partije Ivom Josipovićem, pokuzuju rezultati prvih izlaznih anketa koje je za sve tri hrvatske nacionalne televizijske kuće sprovela agencija "Ipsos Puls". Grabar Kitarović osvojila je 51,49, a aktuelni predsednik 48,6 odsto glasova birača, javlja Hrvatska radiotelevizija. Izlazna anketa je metoda koja na temelju odgovora birača >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na pitanje za koga su glasali procenjuje rezultate izbora i sprovodi se na uzorku od desetak hiljada birača. Statistička greška iznosi četiro odsto. Prvi rezultati izbora očekuju se nakon 20 časova - Državna izborna komisija će tada početi sa objavljivanjem nepotpunih i privremene rezultata. Komisija je najavila da će u 22 časa održati konferenciju za novinare na kojoj će objaviti prve neslužbene izborne rezultate šestih predsedničkih izbora u Hrvatskoj od sticanja nezavosnosti. Predsednički mandat traje pet godina i, prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju. Podsetimo, u Hrvatskoj su u 19 časova zatvorena birališta na kojima su se građani prethodnih 12 sati izjašnjavali koga žele na čelu najmlađe članice Evropske unije u narednom petogodošnjem mandatu - aktuelnog predsednika i kandidata Socijaldemokratske partije Ivu Josipovića, ili predstavnicu Hrvatske demokratske zajednice Kolindu Grabar Kitarović. U očekivanju prvih preliminarnih rezultata šestih predsedničkih izbora od sticanja nezavisnosti Hrvatske, koji su protekli bez bitnijih nepravilnosti i incidenata, Državna izborna komisija je objavila da je izlaznost do 16.30 sati bila 48,23 odsto, odnosno grđansku dužnost je ispunilo 1.707.976 osoba što ukazuje na mogućnost rekordnog odziva. Poređanja radi, u prvom krugu, 28. decembra, u istom terminu svoju biračku dužnost ispunilo je 36,36 odsto birača, prenose hrvatski mediji. Pravo glasa na izborima ima oko 3,8 miliona birača koji su mogli da glasaju na 6.352 biračka mesta, od kojih je u Hrvatskoj 6.260 a u inostranstvu 92 u 50 država. Današnji odziv, prema podacima Komisije, je veći i od odziva drugog kruga na poslednjim predsednickim izborima, onima pre pet godina kada je na "crtu" Josipoviću izašao Milan Bandić. Naime, te 2009. do 11 sati glasala je 491.000 birača, danas gotovo 270.000 više, precizirao je predsednik Komisije Branko Hrvatin koji procenjuje da bi i ukupna izlaznost na aktualnim izborima mogla biti veća od izlaznosti pre pet godina koja je bila oko 50,13 procenata. Drugi, odlučujući izborni krug protekao je u mirnoj atmosferi, a političari vladajuće SDP, ali i opozicije, pozdravili su povećanu izlaznost ističući da je to odlika demokratije i nadaju se da će takva situacija baš njihovom kandidatu doneti prednost koja je u prvom krugu bila minimalna - 38,46 odsto prema 37,22 procenta u korist Josipovića. Oboje kandidata za šefa države, koji su tokom kampanje kao glavni problem hrvatskog društva i građana isticali nepovoljnu privrednu situaciju, nezaposlenost i pad standarda, su optimistični oko ishoda današnjeg glasanja, a bili su složni i u pozivu građanima da u što većem broju ostvare svoje biračko pravo. "Očekujem pobedu", kazao je kandidat vladajuće koalicije levog centra, Josipović, nakon glasanja u centru Zagreba. Iako je u hrvatskom pravno-političkom sistemu spoljna politika tek delom u nadležnosti predsednika, Josipović je najavio kontinuitet politike prema Bosni i Hercegovini i Srbiji. Što se tiče Srbije, naglasio je da je to susedna i prijateljska zemlja Hrvatskoj, ali da "ima puno otvorenih pitanja i ta pitanja valja rešiti". "Podržavaćemo Srbiju na putu u Europskoj uniji, ali Srbija mora ispuniti sve one uslove koje smo ispunili i mi u Hrvatskoj", jasan je Josipović. Njegova suparnica, kandidatkinja koalicije stranaka desnog centra, Grabar Kitarović, je nakon glasanja poručila da veruje u svoju pobedu, pozvala birače na što veći odaziv na glasanje i osvrnula se na položaj Hrvata u BiH, podsećajući da je hrvatska obaveza da pomogne susednoj zemlji da se uredi i postane politički emancipovana. Predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, očekujući veću izlaznost građana nego u prvom krugu, poručio je: "Svi imaju nešto da primete i to je u redu, ali izađi brate i glasaj". Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić istakla je da bi "bilo dobro da izlaznost na ovim izborima bude što veća - to bolja", dok je predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko ukazao da veća izlaznost nego u prvom krugu znači da građani preuzimaju demokratsku odgovornost za stanje u državi. Izbori za predsednika Hrvatske izazvali su interesovanje i u susednoj BiH, u kojoj živi značajn broj hrvatskih državljana s pravom glasa. Iako je bilo otvoreno 15 biračkih mesta, od kojih deset u Mostaru, upravo u tom gradu su se tokom dana stvarale gužve jer se mnogi glasači nisu na vreme registrovali. Predsednik se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju. Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala - sukreiranje spoljne, odbrambene i bezbednosne politike, međutim kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet. Aktuelni predsednički izbori rekordni su po broju posmatrača - gotovo ih je 22.000, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.
Nastavak na Večernje novosti...
