Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina o stradanju 8.000 sarajevskih Srba
Kompletirani su dosijei o 3.299 ubijenih srpskih civila, zna se da je više od 3.000 Srba prošlo torture kroz 126 logora, a za većinu tih zločina niko još nije odgovarao, kaže Simo Tuševljak, koordinator Tima MUP-a RS
Istočno Sarajevo – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske do sada je nadležnim tužilaštvima podnelo 217 izveštaja o krivičnom delu ratnih zločina koji su počinjeni nad Srbima od 1992. do 1995. godine u delu Sarajeva pod muslimanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontrolom. Simo Tuševljak, koordinator Tima MUP-a RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela ratnog zločina napominje da je, zapravo, podneseno „više od 700 izveštaja o zločinima počinjenim nad Srbima širom BiH”, za koje „još niko nije odgovarao, čak šta više, nije podignuta nijedna optužnica”.
Na osnovu prikupljenih dokaza i svedočenja nekoliko desetina hiljada ljudi, koji su bili direktne žrtve zločina, samo u Sarajevu je osumnjičeno oko 2.000 osoba, među kojima ima i nekoliko najviših zvaničnika bivše Republike BiH. Neki od njih su i trenutno visokopozicionirani.
„Na osnovu svedočenja i drugih materijalnih dokaza, koje smo do sada prikupili, u ovom gradu je zločin izvršen nad više od 8.000 Srba. Imamo kompletirane dosije na koji način je ubijeno 3.299 srpskih civila. Više od 3.000 Srba, civila, prošlo je torture kroz 126 logora, koliko ih je ukupno bilo na području Sarajeva”, kaže Tuševljak i dodaje da „Tim poseduje i potresne izjave silovanih Srpkinja, kao i svedočenja o tome kako se i na koji način u Sarajevu pod muslimanskom kontrolom trgovalo srpskim glavama”. Eventualni izlazak iz Sarajeva „Srbi su morali da plate, minimalno 5.000 maraka, ili da ostave stan, da bi, kad su dali što su imali, bili ubijeni”.
Mesta najmonstruoznijih zločina nad Srbima bila su, između ostalih, Veliki park u centru Sarajeva, zatim Dobrovoljačka ulica, Kazani, Centralni zatvor, bivša kasarna „Viktor Bubanj”, Silos u Tarčinu , područje Hrasnice, itd.
Odlukom ratne vlasti u Sarajevu, otkriva Tuševljak, za smeštaj vojnih jedinica su korišćena, uglavnom, obdaništa, škole, čak i škola za decu sa ograničenim sposobnostima u naselju Hrasno, zatim studentski domovi u Nedžarićima, na Bjelavama u Radićevoj, kao i Đački dom „ŽIŠ”, te druge slične javne ustanove. Tu su formirane i pritvorske jedinice „kroz koje su, na putu prema jednom od zloglasnih sarajevskih logora, prolazili Srbi”.
U razgovoru za „Politiku” Tuševljak izražava optimizam i tvrdi da će svi osumnjičeni, „protiv kojih Tužilaštvo BiH, u saradnji sa MUP-om RS, vodi istrage, biti procesuirani”. On podseća i na dosadašnju blagonaklonost pravosudnih institucija prema zločincima. Prema njegovim rečima sve prijave i otkrivena krivična dela ratnog zločina su procesuirana kao individualna odgovornost pojedinaca za krivično delo ubistva. Izricane su „simbolične kazne, najčešće oslobađajuća”, bez obzira što je bilo nedvosmisleno da su neposredni počinioci dela bili, isključivo, nacionalno motivisani”. Osim toga, „svi su pripadali, ili civilnim, ili vojnim strukturama”.
„MUP RS je imao uvid u istrage iz 1994. i 1995. godine u Vojnom tužilaštvu tadašnje Armije BiH iz kojih se, evidentno, može videti da su, najčešće, žrtve ponovo proglašavane krivim”, objašnjava Tuševljak i navodi slučaj Srbina Save Ivanovića koji je bio osuđen na osam godina zatvora „zato što je iz svog stana uz pomoć ogledalceta navodio srpsku artiljeriju”. Ili, po Sarajevu se i danas slobodno šetka Senad Džananović, zvani Glavoguz, iako je u postupku dokazano da je ubijao Srbe. Oslobođen je, jer je „proglašen neuračunljivim”. Zašto, pita se Tuševljak, „neuračunljiv čovek nije u ludnici, već na slobodi”?
-----------------------------------------------------------
Neželjena deca
Mnogo Srpkinja silovanih u Sarajevu porodilo se na Ginekološko-akušerskoj klici u Beogradu i „sve one su neželjenu decu ostavljale na usvajanje”. Mnoga od te dece, kaže Simo Tuševljak, „su danas srećna” i postoje zakonski elementi, tako da „nikada neće saznati da nisu na svet došla kao plod ljubavi, već mržnje”.
Dubravka Sarajlić
[objavljeno: 15/04/2008]
