Izvor: Večernje novosti, 16.Avg.2014, 11:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest: „Branitelji“ nas granatirali 43 dana

U DRVARU, na zvoniku katoličke crkve, istaknuta je parola „Poginulim hrvatskim braniteljima“. Na prvi pogled, ništa čudno, jer su i sada na delu nacionalistička ludila. Sledeće rečenice pokazaće koliko je to drsko i ekstremno. Prvo, u nedavnom ratu Drvar nije niko branio, a najmanje su to radili „hrvatski branitelji“. Drugo, ovi tzv. „branitelji“, granatirali su Drvar 43 dana u avgustu i u prvoj polovini septembra 1995. godine, sve dok iz njega nisu isterali sve (srpsko) stanovništvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pri čemu su ubili nekoliko desetina Drvarčana i mnogo više ranili. (Ima ozbiljnih tvrdnji da je sve tako dogovoreno, da je Drvar predat, pa čak i da je - prodat!). Treće, granatiranjem i pustošenjem grada i okoline, nakon njegove okupacije, zapalili su i porušili više stotina stanova i kuća, unakazili su grad, uništili su svu njegovu privredu, opljačkali i zapalili objekte Muzeja desanta, minirali Spomenik ustanicima i opustošili mnoge ustanove, opljačkali u svim kućama i stanovima većinu kućanskih aparata i nameštaja. Sa „braniteljima“ su stigli mnogobrojni Hercegovci i Dalmatinci koji su pokupili i oterali više hiljada grla sitne i krupne stoke. Četvrto, krajem 1995. i u toku 1996. naselili su u grad i okolinu više od 7.000 (sedam hiljada) hrvatskih građana iz Srednje Bosne kojima su saopštavali da će u Drvaru sve biti njihovo, tvrdeći da je Drvar bio i biće „stolni hrvatski grad“. Peto, uzurpirali su zgradu DTV Partizan, uz koju su podigli zvonik pretvorivši je u katoličku crkvu. Na zvoniku su nasadili navedenu parolu o „poginulim hrvatskim braniteljima“. Da bi ironija bila potpuna, ta zgrada i njeno predvorje ne koristi se samo za verske obrede, nego se tu odaje pomen „hrvatskim mučenicima“ iz 1941. godine, koji su u Drvaru i na širem području stradali, a među njima je bilo najviše zloglasnih ustaša. Ako još dodamo da se to zbiva preko ulice gde i danas leže velike gromade miniranog Spomenika ustanicima od strane vojske Republike Hrvatske i HVO, onda je vidljivo sa koliko su mržnje „hrvatski branitelji“ stigli u Drvar. Zbog svega toga što su Drvarčanima učinili ti „branitelji“ broj njegovih stanovnika je više nego prepolovljen. Po popisu 1991. bilo ih je 17.079, od čega Hrvata 34 i Bošnjaka 33. Sada Drvar ima oko 7.500 stanovnika, od kojih je oko 500 hrvatskih građana. Iako je opštinska vlast u rukama Drvarčana, sve konce ovde drži kantonalna vlast. Drvarčani to trpe, jer im je dosta patnji i stradanja, ali ima i onih koji su pognuli glave zarad ličnih interesa. Važno je istaći da sve ovo znaju i mirno posmatraju hrvatske, ali i gotovo sve druge stranke. Nisu se oglasile ni ovih dana kada je kantonalna skupština usvojila Zakon o udžbenicima u kome nema srpskog jezika, ni grupe nacionalnih predmeta. Amandmani o tome Kluba srpskih poslanika nisu prihvaćeni. (To stranke ne čine ni u vreme izbora, kada se dodvoravaju građanima). PAROLE U GRAHOVU I GLAMOČU NA kraju, ne mogu da ne dodam da se sve ovo događalo i događa i u Bosanskom Grahovu (kao i u Glamoču) gde se nalazi većinsko srpskog stanovništva. I Grahovo je okićeno navedenim „znamenjem“, parolom o „hrvatskim braniteljima“ tako što je na trgu ispred srušenog Doma kulture „Gavrilo Princip“ postavljen veliki križ (krst) sa istom parolom.Adresa pošiljaoca poznata Redakciji

Nastavak na Večernje novosti...