Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2016, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Incko: Političari Dejton vide kao švedski sto

U ponedeljak, 21. novmbra, navršava se 21 godina otkako je u Dejtonu postignut Opšti mirovni sporazum, kojim je okončan troipogodišnji građanski rat u Bosni i Hercegovini.Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko izjavio je povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma da političari u Bosni i Hercegovini treba da imaju dovoljno mudrosti da izaberu put napred, jer put nazad ne može doneti ništa dobro za građane ove zemlje.

On je, u izjavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << objavljenoj na zvaničnom sajtu OHR-a, istakao da je Dejtonski sporazum celovit dokument i da su svi njegovi delovi još na snazi, ali je i podsetio da ono što mnogi nazivaju "izvorni Dejton" u sebi sadrži i Aneks X, koji definiše ulogu Kancelarije visokog predstavnika (OHR), i Aneks VII, koji podrazumeva pravo na povratak u predratne domove ili prisustvo stranih sudija u sastavu Ustavnog suda BiH.

"Dajtonski sporazum sadrži odredbe kojima se omogućava građanima Bosne i Hercegovine, ako postoji minimum dobre volje, da izgrade normalno evropsko društvo, s modernim, funkcionalnim političkim i pravosudnim sistemima i sistemom socijalne zaštite", istakao je Incko.

Ocenivši da su se neki politički lideri, koji su svojevremeno igrali pozitivnu ulogu, u određenom trenutku odlučili fokusirati na podele teritorije i moći, visoki predstavnik je upozorio da oni Dejtonski sporazum vide kao "švedski sto sa kojeg bi uzeli samo ono što im odgovara".

Incko smatra da u BiH danas postoje dve političke realnosti – prva, nastojanje da se zemlja kreće na putu ka Evropskoj uniji, što je pozitivno i nešto što treba podržati, te druga, koja je sadržana u negativnim trendovima koji su počeli u Republici Srpskoj pre deset godina, a koji su sada se raširili i na Federaciju BiH.

Navodeći da je 21. novembra postignut mirovni sporazum za BiH, visoki predstavnik je istakao da je tim sporazumom okončan rat i održavan mir i da niko ne bi trebalo da podcenjuje ili zaboravi važnost toga.

On je naglasio da je Ustavnom BiH, koji je deo Dejtonskog sporazuma, potvrđen pravni kontinuitet Bosne i Hercegovine i njen teritorijalni integritet, dodavši da to ističe jer u BiH još uvek postoje političke snage koje 21 godinu posle Dejtona skoro svakodnevno šire "svoju revizionističku interpretaciju" Mirovnog sporazuma, a koja je u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom BiH.

Visoki predstavnik dalje je podsetio da su, kao deo procesa sprovođenja mira, zasnovanog na Dejtonskom mirovnom sporazumu i uz pozitivno učešće entiteta i političkih stranaka iz cele BiH, u ovoj zemlji uspostavljene brojne institucije.

"Nažalost, već neko vreme pojedini politički subjekti, koji su i sami aktivno učestvovali u stvaranju nekih od institucija na državnom nivou, sada pričaju o takozvanom 'pravnom nasilju' i 'nametanju odluka'. Ništa od toga što govore nije istina. Institucije na državnom nivou su uspostavljene u skladu sa Ustavom BiH", ocenio je Incko.

On je naveo da je ponosan što su OHR i cela međunarodna zajednica učestvovali u tom procesu, dodavši da bi i politički subjekti u BiH koji su bili deo tog procesa, takođe trebalo da budu ponosni na to što su u određenom trenutku smogli političku snagu kako bi uspostavili, između ostalih, Oružane snage BiH, Državnu agenciju za istrage i zaštitu (Sipa), Upravu za indirektno oporezivanje, Graničnu policiju, kao i šest ministarstava na državnom nivou.

"Posebno bi trebali biti ponosni što su izbeglicama omogućili da vrate svoju imovinu i obnove predratne domove", ocenio je Incko.

Visoki predstavnik naveo je i da je međunarodna zajednica podržala sprovođenje Dejtonskog sporazuma sa oko pet milijardi dolara namenjenih obnovi, što su pratili i drugi vidovi pomoći, a sve kako bi se podržale javne službe, državna uprava, poljoprivredni i industrijski projekti, kao i projekti čiji je cilj jačanje uloge građana.

Dan kada je postignut Dejtonski mirovni sporazum u Republici Srpskoj se slavi kao državni praznik, ali ne i u Federaciji BiH, gde je sutra običan radni dan.

Bosna i Hercegovina ni 21 godinu posle uspostavljanja mira nije donela zakon o praznicima na državnom nivou.

Nakon 21 godinu od postizanja Mirovnog sporazuma za BiH, ova zemlja je i dalje oštro podeljena po nacionalnim šavovima, a politički predstavnici tri naroda imaju različite poglede kada je njena budućnost u pitanju.

Mada se svi oni formalno zalažu za evropski put BiH, bošnjačka politička elita i dalje se zalaže za što jaču centralizaciju zemlje, politički prvaci RS teže ka što većoj autonomiji ovog entiteta, ne skrivajući težnje koje bi značile samostalnost RS, dok politički lideri bosanskih Hrvata zagovaraju osnivanje trećeg entiteta s hrvatskom većinom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Cafe.ba: Inzko: Put nazad ne može donijeti ništa dobro za BiH

Blic: MAPE NA SALVETAMA, SASTANCI U PIDŽAMAMA Tajne sporazuma koji je pre 21 godinu zaustavio rat u BiH