Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Nušić mu bio upravnik
Skoplje – Sa zakašnjenjem od skoro godinu dana, u Skoplju je minulog vikenda nastavljena lane započeta izgradnja novog pozorišta. Sekretar u Ministarstvu kulture Makedonije Elizabeta Kančeva-Milevska rekla je da su najzad otklonjene sve prepreke te da će gradnja teatra biti nastavljena. Prema njenim rečima, obnova teatra je odlagana zbog administrativnih "sitnica". Naime, projekat je mnogo veći od lokacije za koju su pribavljene uredne dozvole, pa su u međuvremenu obezbeđeni novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "papiri" i izgradnja pozorišta će se odvijati bez zastoja.
Sredinom januara prošle godine, na levoj obali Vardara, u centru Skoplja udaren je kamen temeljac za obnovu pozorišne zgrade, koja je srušena u katastrofalnom zemljotresu koji je Skoplje zadesio 1963. godine. Vlast je, posle višegodišnje javne debate, donela odluku da finansira obnovu pozorišne zgrade, jedne od monumentalnih građevina u gradu na Vardaru, koja je punih 36 godina krasila centar Skoplja. Građena je od 1921. do 1927. godine, kada je i svečano umetnicima data na upotrebu. U pozorišnim hronikama je zapisano da se to dogodilo "vanrednim zalaganjem i ličnim angažovanjem" Branislava Nušića, koji je u tri navrata bio na čelu te institucije.
Valja podsetiti da je do useljenja u to velelepno zdanje Narodno pozorište dva puta stradalo od podmetnutog požara, te da je njegova aktivnost u kulturnoj javnosti Makedonije posle Drugog svetskog rata prećutkivana. Razumljivo, jer je, zauzimanjem tadašnjih vlasti Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, imalo ulogu širenja srpskog jezika i kulture među življem u tadašnjoj Vardarskoj banovini. U toj činjenici leži i vidljiv otpor među nekim makedonskim kulturnim poslenicima prema odluci da nova pozorišna zgrada bude identična onoj iz 1927. godine.
No, prevagnula je ocena da se zanemare nacionalni i ideološki predznaci, budući da je to pozorište utkano u kulturnu tradiciju makedonskog naroda. To je bila institucija na čijim su "daskama" promovisani makedonski jezik i dramska dela pisana na makedonskom narodnom jeziku. Uostalom, baš u Narodnom pozorištu "Kralj Aleksandar Prvi", kako se zvalo pre Drugog svetskog rata, u Skoplju, od 1936. do 1940. godine, premijerno su izvedena dramska dela klasika makedonske književnosti: "Pečalbari" Antona Panova (1936), "Čorbadži Teodos", Vasila Iljoskog (1937), "Parite se otepuvačka" (1938) i "Antica" (1940) Riste Krlea.
Spoljni izgled novog pozorišta biti identičan staroj zgradi ali će njegova unutrašnjost biti delom izmenjena, i to po projektu skopskog arhitekte Jovana Stefanovskog Žana. Pozorište će imati dve scene; glavna pozorišna sala će imati 756 sedišta, a mala, takozvana alternativna, sala 236 sedišta.
Obnova pozorišta poverena je neimarima iz štipskog "Betona" i, ukoliko ne bude nekih nepredviđenih prepreka, zgrada će biti završena za devet meseci. Makedonska vlada je izdvojila šest miliona evra, a ta suma će biti dovoljna za građevinske radove ali ne i za nabavku tehničkih pomagala i opreme za planiranu funkcionalnost novog pozorišta.
[objavljeno: ]
